Smart Food: U začaranom krugu zdrave hrane

dana Oct1 2019

Po mediteranskom receptu, čaša crvenog vina dnevno, maslinovo ulje ili kockica crne čokolade, siguran su put za dug i zdrav život. Dijeta ili način ishrane, koju su nam u nasleđe ostavili stari Rimljani i Grci, vekovima je važila za najispravniji, najzdraviji i vid ishrane koji garantuje zdravlje i vitalnost. Poslednju deceniju, međutim, revolucionarnim razvojem svesti o onome šta jedemo ili ne jedemo kako bi ostali zdravi, mediteranska kuhinja više nije jedini garant dugovečnosti i odličnog zdravlja.  Čak nasuprot, njena učinkovitost se često dovodi u pitanje.

Danas u savremenom modernom društvu, jedemo kao nikada ranije, kao što je nekada jela nekolicina, tj. oni najbogatiji. Hrana je postala veoma važan segment naših života, sa puno različitih značenja i interpretacija. Posebna se pažnja posvećuje bio ili organskoj hrani, pa je sve teže snaći se u izobilju namirnica i prehrambrenih prozivoda zdrave hrane, te naći pravi odgovor među savetima nutricionista i nadri-lekara, te na pitanje koje namernice su zdrave, a koje ne, koji način ishrane je ispravan, a koji je onaj koji dovodi u opasnost naše zdravlje.  

Ono što su nekada bili recepti i saveti naših baka za dobro zdravlje, danas u moru informacija, to su sve više propagandne poruke koje dolaze od strane marketinških magova prehrambrene industrije. Nekako se čini da sve što je nekada bila kulinarska tradicija i znanje, danas je maltene prevaziđeno i bez ikakvog značenja. Pa tako, od paleo, keto ili LCHF dijete, do pametnih i super namirnica, od vegeterijanske do proteinske ishrane, od prodavnica hrane sa bio ili organiskim prozvodima, do onih specijalizovanih sa prozivodima bez glutena, bez mleka ili šećera, običan potrošač u nadi da je na pravom putu svoje dugovečnosti, često zaluta u začaranom krugu zdrave hrane. Dok s druge strane, ljudi koji zaista imaju zdravstvenih problema, neizbežno su žrtve dobrih i loših saveta popularnih tv emisija i bestselera o ishrani.

 

Pametna i hrana “smeće”

Eliana Liotta u svojoj knizi Dijeta Smart Food, baziranoj na istraživanjima u oblasti nutrigenomike, tj. oblasti u medicini koja se bavi odnosom hrane, DNK-a i naslednih faktora, govori o posebnom načinu ishrane stavljajući u kontekst namirnice koje su pametne tj. produžavaju život, nasuprot onima koje to nisu i čijim konzumiranjem naše ćelije stare. 

“Dugovečne namirnice tj. one koje bi trebalo svakodnevno koristiti u ishrani, jesu one koje poseduju molekule koji su u stanju da zaustave gene koji utiču na starenje naših ćelija, dok aktiviraju one gene koji podmlađuju ćelije, i samim tim produžavaju život. Ovih namirinaca ima dvadeset, i među njima se nalaze recimo, crvena narandža, zelena salata latuga, crna čokolada, šumsko voće, kao i ljuta paprika ili plavi krompir”, tvrdi Elliota.

Takođe, upotreba integralnih žitarica i složenih ugljenih hidrata je preporučljiva u ovoj vrsti ishrani. Dok, s druge strane, nasuprot ovim super namirnicama, hrana koju Eliotta definiše kao “smeće” jesu sve vrste prerađevina, kao i oni proizvodi u čiju upotrebu ide previše rafiniranog brašna ili šećera. 

Kada je reč o mesu, s obzirom da smo svedoci sve većeg opredeljenja ljudi koji postaju vegeterijanci, da li iz zdravstvenih, etičkih ili drugih razloga,  2011. godine Svetski fond za istraživanje raka (WCFR), zaključio je da preterana upotreba crvenog mesa povećava rizik za nastanak mnogih bolesti, a posebno raka debelog creva. Kako tvrde naučnici ovog fonda, problem koji nastaje jeste uloga dva proteina: hemoglobin i mioglobin koji zapravo daju crvenu boju mesu, a koji proizvode kancerogene materije i izazivaju hronične upale u organizmu.

Dijeta “Smart Food” svakako preporučuje limitiranu upotrebu mesa, tj. ne više od 500 grama nedeljno, dok sve iznad toga smatra opasnim po zdravlje. Zaključak sa kojim se ne bi baš složili zagovornici paleo dijete ili LCHF ishrane.

 

Zdrave masti i rafinirani otrovi

Anita Šupe, najpoznatija nutricionistkinja u Hrvatskoj, kao i u regiji,  autorka je popularne knjige “Istine i laži o hrani” u kojoj tvrdi da je strah od masnoća i holesterola najveća zabluda modernog doba. 

“Masnoća životinjskog porekla oduvek je bila važan deo ljudske prehrane. Masnoća nam daje energiju, dugotrajnu sitost, vitamine topive u mastima i esencijalne masne kiseline”, kaže Anita Šupe.

Knjiga Anite Šupe bazira se na LCHF ili Low Carb High Fat dijeti, koja podrazumeva manje ugljenih hidrata, a više prirodnih zdravih masti u ishrani, manje prerađene hrane, a više izvornih namernica. Takođe, sličan je princip i Paleo dijeta ili dijeta pećinskog čoveka koja podrazumeva vraćanje izvornoj ljudskoj hrani tj. konzumiranju namirnica u njihovom celom i prirodnom obliku, baš kao što su se hranili naši preci. Verovanje da su ti isti, naši preci bili zdraviji i da nisu oboljevali dok su lovili svoj komad mesa, danas bi možda imalo smisla, ako bi se savremeni čovek isto tako ponašao, što na žalost nije slučaj. 

Ova dijeta bazirana na zdravim mastima, voću i povrću, te većem unosu proteina nego ugljenih hidrata, isključuje šećere, mlečne proizvode, kao i mnoge žitarice, a posebno one sa glutenom. Zagovornici ove dijete smatraju takođe da vegeterijanska ili čak veganska ishrana ne da nije zdrava, već može biti izuzetno opasna po ljudski organizam, posebno zbog smanjenog unosa vitamina b12 koji se nalazi isključivo u prozvodima životinjskog porekla. 

U nekim slučajevima, dijeta koja se zasniva na mastima i proteinima, kada je reč o autoimunim bolestima, može imati efekta na određeni period, trvde naučnici. Međutim, ostaje pitanje, šta se dešava kada se za istu opredeljuje sve veći broj ljudi bez konkretnih zdravstvenih problema.

 

U potrazi za personalizovanom dijetom

Prema nedavnom istraživanju Nacionalnog američkog instituta za zdravlje (NIH), objavljenom u naučnom časopisu “The Lancet”, dugoročna dijeta bazirana na slabom unosu ugljenih hidrata, može dovesti u pitanje naše zdravlje, i dovesti do prevremene smrti, a posebno ako se ugljeni hidrati zamenjuju proteinima isključivo životinjskog porekla. 

Takođe, kada je reč o glutenu i njegovom “štetnom” učinku, sve je više osoba koja se odlučuju za ovakvom vrstom ishrane, iako nemaju problema sa intolerancijom na gluten. Samo u Americi, prema poslednjim podacima, u periodu od 2009 do 2014 broj ljudi koji sledi dijetu bez glutena, porastao je za tri puta, sa 0, 52% na 1,69 %. Proizvodi bez glutena i restorani sa kuhinjom bez glutena, danas su u zapadnom svetu sve popularniji. Međutim, pitanje koje se postavlja jeste, da li je bezgluteinska ishrana dobra za svakoga.

Nutricionista i biolog, doktor Francesco Garittano smatra da konzumiranje hrane bez glutena, bez ikakve kliničke potrebe, dovodi do nedostatka enzimskog sistema odgovornog za varenje ovog proteina, što zapravo dovodi do preosetljivosti na gluten i bolesti celijakije.

“Takođe, konzumiranjem isključivo industrijskih gluten-free prozivoda, nastaje opasnost od neuhranjenosti, s obzirom da su ovi prozivodi prepuni zamenskih supstanci niskog kvaliteta”, kaže Garittano. On naglašava i to da je svaki čovek individua za sebe, i da različito reaguje na određene dijete.

U Milanu, krajem 2019. godine, počinje sa radom najveci centar za istraživanje prirodnih nauka u Evropi “Human Technopole” a čiji će cilj biti izučavanje bioloških procesa koji su povezani sa određenim bolestima, a sve u ime pronalaženja personalizovanog leka i individualnih terapija. U ovom centru posebna pažnja će se posvetiti istraživanju uticaja hrane na DNK-a.

Iian Mattaj, direktor ovog centra, kao i predsednik Evropske laboratorije za molekularnu biologiju (European Molecular Biology Laboratory) kaže da je svaki pojedinac različito reaguje na određenu medicinsku terapiju ili recimo dijetu. 

“Određena hrana može biti korisna za jednu osobu, ali i štetna za neku drugu. Dobar i loš uticaj namirnica, posebno je naglašen kod osoba sa oslabljenim imunitetom.U tom smislu,  cilj nam je pronaći za svakog pojedinca individualnu terapiju”, naglašava doktor Mattej.

I dok nauka, svakako traga za personalizovanim lekom, a među kojom bi određena hrana preuzela preventivnu meru protiv mnogih bolesti, tendencija savremenog društva ostaje da se sve više zavarava u traženju pravih informacija skrivenih u izobilju saveta i poruka koje dolaze od strane industrije novih zdravih, organskih, bioloških, bezglutenskih i super pametnih namernica.




Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “Smart Food: U začaranom krugu zdrave hrane”


« Najveće Youtube zvezde te pozivaju da im se pridružiš

RSS trendovi

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook