Upoznajte Milana Srdića

dana Dec16 2013

Posle dugogodišnjeg iskustva  na radiju i iskustva reportera i urednika na televiziji, Milan Srdić od avgusta 2012 godine  vodi juranji program vikendom na RTS-u.  A kako izgleda jedan radni dan na televiziji i šta je ono što izaziva osmeh TV lica, otkrio nam je Milan u intervjuu  za naš magazin.

Dragi Milane, dok nam odgovaraš na ovaj intervju možes li nam reći koje je doba dana i koliko je sati?
Jutro je. 08:07h. Budan sam vec dva sata i pripremam se za poslednji dan predavanja o Medijskoj pismenosti, koje držim u Nišu.

S obzirom da radiš jutarnji program vikendom,  kada zvoni tvoj budilnik?
Počne u 03:30h. Nekada sebi dopustim luksuz od „samo još 15 minuta“.

Opiši nam ukratko kako izgleda  jedan radni dan na televiziji?
Ako je reč o Jutarnjem programu, najkasnije bi trebalo da budem u 05h ujutro u garderobi, a zatim u šminkernici. Tamo me dočekaju ostale kolege, skoro uvek nasmejani, koliko god to čudno zvučalo, s obzirom na vreme. U studiju sam najmanje 15 minuta pre početka programa. Kada počne, svaka emisija je različita. Veoma mi je bitna atmosfera u studiju. Kada je dobra ekipa, svi uzivamo u svom poslu. Skoro sve moje kolege su profesionalci i veliko mi je zadovoljstvo što sam počastvovan da radim sa njima. Tada mi tri sata živog programa, prođe kao minut. Kada se završi, obučem svoju trenerku i skoro uvek odem na trening. Ako radim reportersku smenu, priča je drugačija.

Dušica Spasić i Milan Srdić

Tvoja emisija je informativnog karaktera. Šta je ono što najviša zanima današnjeg gledaoca u Srbiji?
Uh, ovo je veoma složeno pitanje. Sudeći po rejtinzima, više ih zanimaju privatni životi kvazi-zvezda i takozvanih starleta, od recimo nekih poteza aktuelne vlade ili zakonodavca od kojih im sutra zavisi posao ili egzistencija. Veliko je pitanje da li urednici medija publici plasiraju sadržaje „niskog“ kvaliteta, zato što ona to traži, ili zato što su na uredničkim mestima pogrešni ljudi. Ja mislim da je uticaj obostran. Javni servis nije deo ove priče. Kao ni naša publika.

Šta radiš tokom nedelje kada ne radiš na televiziji?
Bez obzira na to da li radim ili ne, svaki dan pogledam vesti nacionalnih kuća i pročitam sve dnevne novine. Ako ste novinar, onda ste 24h na poslu. Često putujem po Srbiji i držim predavanja. Trenutno, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, obučavamo mlade ljude u većim gradovima širom zemlje kako da čitaju, slušaju i gledaju medije između redova. Tri puta sedmično idem na treninge, a ako i kada mi ostane vremena, trudim se da kako-tako vidim ljude koji mi znače u životu. Uvek čitam neku knjigu i imam najmanje dve, koje čekaju da budu pročitane.

Radio si i na radiju. Šta je to što čini radio boljim od televizije, i suprotno?
Radio je moja prva ljubav. A zna se šta sve prva ljubav nosi. Siguran sam da se nismo zauvek rastali. Radio je najšarmantniji medij, koji od novinara zahteva brilijantan stil u pisanju vesti. Za razliku od televizijie, nemate sliku kao saveznika. Sa druge strane, nama, koji se igramo na svom poslu, televizija pruža mnogo više mogućnosti za kreativni izraz. Takođe, televizija ima mnogo veći uticaj od radija.

Po tvom mišljenju na kom nivou je kulturna svest društva oko tebe?
Godinama smo radili na tome, da izgubimo nacionalni identitet. Na žalost, pošlo nam je za rukom. Jedan od razloga je marginalizovanje kulture. Posledice osećamo, ali se plašim da ćemo ih tek osetiti.

Pošto pripadaš generaciji nekadašnje države.  Ex Yu, šta ti je donela, a šta oduzela?
Nisam jugonostalgičan. Moja generacija nije uživala blagodeti SFRJ. Naprotiv. Moje asocijacije su devedesete, ratovi, siromaštvo, izbeglice, beskonačne nule na novčanicama. Žao mi je što ni ja, niti moji vršnjaci iz ostalih bivših republika, nismo živeli kao mladi u ostalim delovima Evrope.

Da li si nekada poželeo da emigriraš?
Ne.

Rodio si se u Vojvodini, ali već dugo živiš u Beogradu. Šta zapravo predstavlja ovaj grad za tebe?
Beograd je moj grad. I, da se ne lažemo, to je jedini grad u čitavom regionu. U pravom smislu reči. Grad koji ima posebnu energiju, koju nigde nisam osetio. Tempo, koji mnogima smeta (posebno mojim vojvođanima), je ono što meni najviše prija. Ovde nema potrebe da punim baterije. Dovoljno je prepustiti se energiji grada. Svaki put, kada se vraćam u njega, na mom licu je osmeh.

Kada bi imao moć na jedan dan, šta je to što bi promenio u Beogradu?
Vratio bih osmeh na lica svojih sugrađana. Bar na jedan dan.

Kada bi tvoj život bio pesma, koja bi to bila?
The Lightning Seeds-  Lucky You

Gde bi želeo da otputuješ u 2014. godini?
Na bilo koje od 1000 ostrva Polinezije.

 




Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “Upoznajte Milana Srdića”


« MODAMO.kreARTiva Concept Store otvara svoja vrata!

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook