Sanja Lučić

dana Dec14 2011

Ona za sebe kaže da je opsesivni mislilac i kreativni stvaralac, ljubitelj životinja i ovisnik o Suncu. Ona za sebe kaže da je strankinja, ali takođe i italijanka, da je italijanka ali takođe i strankinja. Sanja Lučić je radijski voditelj i novinar na jednom od najpopularnijih radio stanica “Radio Popolare” u Milanu.

Kada si bila mala devojčica, šta si želela da budeš kada porasteš?
Oduvek sam želela da radim na radiju. Kao sasvim mala sedala bih za sto, uzimala četku za kosu i pravila se da je mikrofon. Znala sam satima da seckam vesti, sređujem ih i čitam svakome ko je želeo da sluša. A kada nije bilo nikoga čitala sam ih za sebe. Novinarstvo, iznad svega radijsko, je bilo moja prva ljubav. Zanima me sve što ima veze sa komunikacijom a da nisam bila novinar bila bih psiholog. Recimo da je psihologija moja druga ljubav i na neki način ću joj se više posvetiti od januara.

Tvoj prvi kontakt sa medijima, i ti u ulozi novinara?
Moj prvi kontakt sa medijima bio je 1994. godine. Tada se otvorila privatna radio stanica Golf radio koja je tražila voditelje i ja sam se prijavila na konkurs. Nakon toga sam radila na više radio stanica, studirajući istovremeno. Saradnje sa beogradskim novinama došle su kasnije, kad sam se preselila u Milano.

Da li  je istina da je radio medij u koji ako se zaljubiš na prvi pogled, ta ljubav ostaje večna?
Ne znam da li je to tako generalno. U mom slučaju je to bilo nešto sto sam očigledno nosila u sebi tj. zaljubila sam se u radio i pre nego što sam ga zaista upoznala.

Tvoja iskustva na beogradskim radio stanicama?
U Beogradu sam radila na Golf radiju, Naxiju, Politici i City radiju, sve dok se nisam preselila u Italiju. Bila sam uvek deo tzv. ‘zabavne redakcije” tj. bavila sam se kulturnim dešavanjima i muzikom, sem jednog perioda kada sam na Politici radila u informativnoj redakciji prateći rad agencija i čitajući vesti.

U Milano odlaziš 2000 godine, grad u kojem živiš već 11 godina. Kakav je bio sam početak, u profesionalnom smislu, s obzirom da tvoj maternji jezik nije italijanski.
Možda upravo zato što su instrumenti koje ja koristim u poslu glas, govor i dikcija, ja nisam htela da pričam na italijanskom dok to, po mojim merilima, nije bilo dobro. Svim silama sam se trudila da ne zvučim kao stranac. Sve je počelo krajem 2003. godine kada sam napisala tekst o bombardovanju Bagdada poredeći to sa mojim iskustvom iz 1999. godine. Taj tekst je bio objavljen u listu Grazia, ljudi iz redakcije su poželeli da me upoznaju i oni su zapravo bili ti koji su mi indikovali Radio Popolare kao radio koji bi mogao biti zainteresovan za saradnju sa mnom. Tako je i bilo. Naravno, i posle 11 godina života ovde i dalje se po nekim stvarima u mom govoru prepoznaje da sam stranac ali to je šarmantno i simpatično, bar tako kažu slušaoci.

Ubrzo počinješ da sarađuješ na realizaciji emisije Ratka Piratka koja promoviše muziku i kulturu sa Balkana i koja se emituje( emitovala ) na “Radio Popolare”, dok danas na istom imaš i svoje autorske emisije “Sidecar i L’ultimo chiuda la porta”. Kako je došlo do te saradnje?
Delimično sam već odgovorila na ovo pitanje. Na početku je bilo logično da budem deo tima, da ne idem sama u program i pošto je već postojala emisija koja se bavila balkanskom muzikom, mom uredniku je nekako bilo prirodno da ja budem deo te emisije. Par godina kasnije mi je data mogućnost da sama radim emisiju Sidecar koja se i danas emituje subotom i nedeljom i bavi se kulturnim dešavanjima u Milanu i celom regionu Lombardija. L’ultimo chiuda la porta je slična emisija koja se emituje leti, od ponedeljka do petka i prati dešavanja u celoj Italiji, od festivala, preko koncerata… dakle moj posao je, što se obe emisije tiče, i u redakciji što podrazumeva traženje gostiju, pripremanje intervjua, informisanost o svemu što se dešava a što može da bude zanimljivo slušaocima, i posle direktno u programu, kao voditelj.

Nedavno si započela projekat “La Straniera a Milano”. Reci nam nešto više o tome?
To je nešto o čemu sam dugo razmišljala. Živim u Milanu 11 godina i primećujem da kada se priča o strancima uglavnom je to kada se desi nešto negativno. Stranci su uvek ti koji rade poslove poput negovateljica starih, radnika na gradilištu, jednostavno čak i onda kada imaju fakultetsku diplomu moraju da se zadovolje nekim jednostavnijim poslovima. Po defaultu su niži sloj. Nekako se uvek govori o strancima u negativnom kontekstu, prikazuju se njihove teškoće, patnje, nezadovoljstva, ponižavanja i sl. Svega toga ima, naravno, ali postoji i ona druga strana priče, kao i uvek, o kojoj se ne govori, ili ne dovoljno. A to su stranci koji rade tzv. prestižne poslove, vode normalne živote, udati su ili oženjeni za italijanske državljane i ni po čemu se ne razlikuju od samih italijana. Straniera a Milano je nesto više od bloga, nešto u čemu ja ne samo da opisujem moj život u tom gradu, sa svim njegovim pozitivnim i negativnim stranama, već i intervjuišem Italijane koji predstavljaju svoje prijatelje strance i suprotno. Na taj način želim da pokažem da oni nisu toliko različiti od “nas” i obrnuto i da je “zajednički život” ne samo moguć već i potreban. Toliko mnogo možemo da naučimo jedni od drugih, upravo zahvaljujući tim razlikama.

Šta je to što razlikuje medije u Italiji od medija u Srbiji?
Rekla bih ništa posebno. U Italiji postoje državni mediji i privatni mediji kojih je izuzetno mnogo. Kao i u većini zemalja u svetu i ovde vlada nepotizam, svi bi želeli da rade na medijima i prosto je neverovatno kome je sve to omogućeno. Više nije bitno da li imaš dobru dikciju, kakva ti je boja glasa, imaš li govorne mane i da li si završio školu za to što radis ili bilo kakvu školu. U Italiji je politika jako prisutna u svakom segmentu života, prosto je sve podeljeno na levicu i desnicu, i gosti u emisijama, čak i kada emisije nisu političkog karaktera su podeljeni na one koji pripadaju levici i desnici.

Većina ljudi, kada čuje da radim na radio Popolare kaže: Radiš na levičarskom radiju. Eto, na primer radio Popolare je vrlo specifičan radio. Na primer, jedan broj slušaoca, plaća godišnju pretplatu na dobrovoljnoj bazi, oni odlučuju kolika će to biti cifra, da bi pomogli radiju da preživi. Radio je naravno besplatan i mogu svi da ga slušaju ali većina slušalaca je toliko vezana za ovaj radio i informacije koje pruža da jednostavno ne žele da se ugasi. Radio takođe bira koje će reklame ići u program te nikada ne reklamira firme koje iskorištavaju jeftinu radnu snagu, maloletnike i sl. Takođe mi dajemo jako puno prostora nezavisnim umetnicima, dešavanjima, koncertima i sl. koji nemaju veliki medijski odjek jer ljudi koji ih organizuju nemaju materijalna sredstva, borimo se za prava homoseksualaca, roma, radnika…dakle obraćamo pažnju na takve neke stvari.

Gde sebe vidiš za 10 godina?
U Milanu gde i živim. Već jednom sam promenila život iz korena i iskreno ne bih želela da sve započinjem ispočetka u nekoj drugoj zemlji. Kada odeš iz tvoje zemlje, ma koliko dugo da živiš u inostranstvu, desi se da više nigde zapravo potpuno ne pripadaš. U domovini sam na neki način stranac jer me je život u drugom gradu promenio, u Milanu sam  stranac jer sam  se rodila u drugoj zemlji koja me je formirala i učinila da zauvek na neki način budem drugačija od italijana. Beograd mi nedostaje ali volim da odem kao turista znajući da ću se vratiti kući. A u poslednje vreme kada kažem kuća mislim Milano. Nije tako oduvek bilo, moj odnos sa ovim gradom je bio dosta konfliktan ali nekako smo se u poslednjih par godina zbližili Milano i ja i sada smo jedna happy family. Dakle za deset godina vidim sebe ovde, sa porodicom, sa poslom na radiju i ponekom izdatom knjigom. Rekla bih da sam na dobrom putu.

Kada bi tvoj život bila pesma, koja bi to bila?
Bila bi to čitava play list. Zaista nisam u stanju da odgovorim na ovo pitanje. Život je toliko kompleksan, sastavljen iz toliko fragmenata, momenata i ljudi da sve to može biti opisano ne sa jednom, već sa nekoliko pesama. Moj život oduvek prati muzika tako da bi ovde mogli da govorimo o soundtracku dugom 39 godina. A zamislite koliko je to pesama!

http://www.sanjalucic.com/
http://www.strangerinmilan.com/




Jedan komentar, Postavi komentar ili Ping

  1. 1

    Your blog is so cool, so glad I discovered it!

    14 Dec

Odgovori na “Sanja Lučić”


« Mikser Nova u istorijskom centru beograda

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook