Re/8Design Park 2013 u Novom Sadu (drugi deo)

dana Jul1 2013

Prvi deo intervjua čitajte ovde.

Između 6. i 12. jula u Novom Sadu će se po treći put održati festival eko dizajna Re/8 Design Park gde će svi zainteresovani moći da se informišu i edukuju o ovom umetničkom pravcu. Festival će delovati na više lokacija u gradu, a izložbe, predavanja i učestvovanje na radionicama biće besplatni.

Koje su glavne ideje eko dizajna, koliki udeo ima ekologija, a koliko umetnost?

Osnovna ideja eko dizajna ili pametnog dizajna je stvaranje bez štetnih postedica po životnu sredinu i buduće generacije. I održivost i estetski  faktor su od izuzetne važnosti, gde bi oba faktora trebalo da se nalaze u skladnom odnosu. Idealno bi bilo da se poštujući estetska načela i načela teorije forme dizajnira skladan predmet ili prostor, koji će imati svoju ekološku vrednost na taj način što će se koristiti reciklirani materijali ili organske sirovine za njegovu izradu, vodiće se računa o uštedi energije i prirodnih resursa, kao i smanjenom zagađenju prilikom njegove proizvodnje i distribucije.

Veoma bitan faktor pored upotrebne vrednosti, inovativnog i lepog izgleda i ekoloških normi jeste i poštovanje etičkih principa. Naime, etički koncept podrazumeva proizvodnju uz poštovanje ljudi i životne sredine. Recimo, mnoge kompanije se, iako poseduju sertifikate za organsku i Fair trade proizvodnju, ne pridržavaju etičkih normi prilikom proizvodnje. U zavisnosti od industrije tu mislimo na zaposlene u kompanijama, za mašinama u proizvodnji, na poljoprivrednike koji uzgajaju pamuk i druge sirovine, na njihovo radno vreme i slično.

Način na koji će se rukovodilac proizvodnje ili nadležno lice ophoditi prema zaposlenima, kao i  očekivana efikasnost radnika i efektivnost proizvodnje, ne smeju odstupati od etičkih i ljudskih prava zaposlenih, u skladu sa normama i zakonima. Ono što je najvažnije je da operacije u proizvodnji nikako ne smeju da obavljaju deca (što je najčešći slučaj u istočnoazijskim zemljama, čijom je robom preplavljeno evropsko tržište), radno vreme nikako ne sme da prelazi 8 sati gde se podrazumevaju bar 3 pauze. Bilo bi dobro obezbediti poluautomatizovanu opremu ili automatizovane linije, gde bi čovek imao ulogu kontrolora, a ne radne snage. Svaka korporacija koja ima eko program u svojoj ponudi bi trebalo da ima tačne podatke o etičkoj proizvodnji svog brenda.

Dakle, eko dizajn u velikoj meri spaja etičke i ekološke principe prilikom oblikovanja nekog proizvoda ili prostora i u velikoj meri utiče na podizanje ekološke svesti potrošača, ali i svih onih koji učestvuju u njegovom planiranju, realizaciji i distribuciji proizvoda nastalog na human i po životnu sredinu prihvatljiv način.

Šta znači, iz ugla eko-dizajnera, dobro izdizajniran predmet i koliko je bitna njegova upotrebna vrednost?

Iz našeg ugla dobro dizajniran predmet je onaj gde postoji usklađenost između estetske i funkcionalne kategorije, gde se njegova održivost u smislu pametnog planiranja kroz sve procesne faze podrazumeva. U svakoj oblasti dizajna, bila ona za masovno tržište ili za manje grupe, postoji mogućnost da se ova pravila odgovornog dizajna ispoštuju od početka do kraja.

S obzirom na to da smo mi grafički dizajneri, mogle bismo hronološki – po proizvodnim fazama grafičke industrije izložiti koncept primene ekoloških principa i održivog razvoja u grafičkoj industriji na grafički dizajn, grafičku pripremu, štampu i završnu grafičku obradu. Primenom koncepta održivosti, gde će se voditi računa o troškovima, uštedi energije i smanjenju otpada možemo uticati na ceo postupak dobijanja grafičkog proizvoda. Od ideje do realizacije, na način kojim će se voditi računa o svim detaljima u pojedinačnim fazama koje čine cikličnu putanju dobijanja jedne knjige, kutije ili plakata.

Prilikom oblikovanja nekog  predmeta ili proizvoda grafički dizajner treba da analizira sve mogućnosti realizacije, kako bi kao rezultat dobio grafički proizvod koji svojim postojanjem i proizvodnjom ne remeti prirodnu ravnotežu, ne ostavljajući štetne posledice po živi svet i buduće generacije. Tu se pre svega misli na izbor grafičkih materijala: boja, papira, lepila, lakova i drugih pratećih sirovina.

Takođe, za koncept se vezuje i poruka kojom ovakav vid komunikacije sa tržištem dizajner uspostavlja preko ekoloških proizvoda. Ekološkim grafičkim proizvodima koji plasiraju vodeće brendove na tržištu se šalje direktna i jasna poruka potrošačima, čime se oni motivišu u smeru zdravog način života, a konkurencija i manji proizvođači na upotrebu istih sirovina i načina prezentacije proizvoda.

Veoma je bitno da se izborom kvalitetnih ilustracija, tipografije i fotografije istakne kvalitet ovako dizajniranog grafičkog proizvoda.

Ovo je deo posla kojim grafički dizajner direktno utiče na održivost dizajniranog proizvoda. Dalje, u procesu proizvodnje se takođe vodi računa o primeni novih tehnologija, pametne proizvodnje, kako bi se kao rezultat dobio dobro dizajniran kvalitetan proizvod, koji će imati svoju upotrebnu vrednost, a kasnije moći da se reciklira.

U Srbiji se često govori o  tome kako reciklaža nije  jeftina i kako su neophodne skupe mašine da bi se očuvala životna sredina. Kako ljude iz državnog vrha ubediti da odstupe od izgovora ovog tipa?

U Srbiji, nažalost, ne postoji zakonska forma koja nalaže selekciju otpada i reciklažu. Veoma bitan faktor, kojim se u svakom društvu utiče na sprečavanje degradacije i uništavanje životne sredine jeste razvijanje ekološke svesti. Na osnovu svega što se do danas dešavalo, možemo zaključiti da je naša civilizacija – civilizacija materijalnog uzdizanja, gde je zastupljena filozofija života koja je dugo vremena podsticala isključivo takav razvoj.

Ekološka svest predstavlja potpunu suprotnost takvom načinu delovanja, obrazac koji bi podsticao da se od prirode uzme i preradi samo onoliko koliko je potrebno za obezbeđivanje osnovnih ljudskih potreba, usklađeno sa prirodnim zakonima kruženja materije, trošenja energije i obnavljanja života.

Ekološka svest je u direktnoj vezi sa vaspitanjem i obrazovanjem, kao i sa moralnim, odnosno etičkim principima koji se u svim domenima života primenjuju. Na razvijenost ekološke svesti kod pojedinca utiče pre svega okruženje u kom živi, razvija se i koje doživljava kao svoje. Ako se ustanove i poštuju, tačno definisani pravilnici, odnosno zakoni kojima svaka država drugačije utiče na očuvanje životne sredine, samim tim i razvijanje ekološke svesti na globalnom nivou će biti vidljivije i veće.

U Srbiji je donet Zakon o zaštiti životne sredine 1991. Odnosi se uglavnom na mere zaštite prirodnih dobara, postupke zaštite od štetnih materija, upravljanja  i praćenje kvaliteta životne sredine u okviru informacionog sistema, gde se na globalnom nivou utiče na smanjenu potrošnju korišćenja resursa i energije i izbegavanje velikih zagađenja. Problem u nerazvijenoj ekološkoj svesti građana Srbije je delimično uslovljen i zakonom kojim se ne propisuje kao zakonska obaveza selekcija otpada u domaćinstvu, već se utiče direktno na proizvodnju i industriju i to više u sugestivnoj, nego u imperativnoj formi. Na taj način, ne postoji konkretan zakon kojim se građani obavezuju na selekciju otpada, kao ni mogućnost da se taj otpad dalje razgrađuje i selektuje, čime bi se smanjila potrošnja novih sirovina prilikom proizvodnje, ali i uticalo na povećanje materijalne dobiti na globalnom nivou.

Da li je kod nas, po vašem mišljenju, bitka za svest o budućim generacijama sasvim izgubljena ili se treba okrenuti drugim strategijama?

Iako po pitanju zakonskih klauzula i propisanih normi na državnom nivou kaskamo za našim susedima bar dve decenije, smatramo da situacija kod nas nije toliko loša. Eko dizajn u Srbiji javio se negde početkom novog milenijuma, dok svoju ekspanziju doživljava upravo u današnje vreme. Danas se ispred svakog drugog proizvoda, usluge ili delatnosti, bila ona kreativna ili ne, nalazi prefiks „eko“. Stiče se utisak da se usled toliko „eco friendly“ programa, društveno-odgovornog poslovanja sa akcentom na ekologiju i zaštitu životne sredine i proizvoda sa oznakama „bio“, „natural“, „recycled“, „100% biorazgradivo“, „eko – proizvod“ ili „ecolabel“, „organic“, „eco friendly“  i slično sve kreće u nekom za nas i buduće genercije boljem smeru.

Poslednjih nekoliko godina u Srbiji je tendencija ka afirmaciji i promociji zdravog načina života, društveno odgovornog poslovanja i održivog razvoja generalno u porastu na globalnom nivou. Iako prosečan građanin naše zemlje nije obavezno edukovan u ovom pravcu, individualno, shodno svojim interesovanjima, starosnoj dobi, kao i  društvenom, socijalnom i ekonomskom statusu  u mogućnosti je da u Srbiji dobije prave informacije  o aktuelnim temama iz ovih oblasti.

Zahvaljujući sve većem broju akcija, kampanja i kulturnih događaja koji popularizuju goruće teme savremenog društva koje se odnose na zaštitu životne sredine i održivi razvoj, moguće je aktivno učestvovati  i svojim delovanjem uticati na smanjanje zagađenja, primenu reciklaže, na kvalitet života savremenog društva ali i generacija koje dolaze. U marketinškim strategijama, gde se direktno apeluje da se “pametno” proizvodi i troši, omasovljava se ideja održivog razvoja, čiji je krajnji cilj njegova materijalizacija i dostupnost svima. Kako su mladi ljudi svojim navikama, opredeljenjima i željama sve više okrenuti ka ovakvim i sličnim temama, logično je da upravo oni čine najveći deo učesnika u ovakvim akcijama.

Ima li eko dizajn bilo kakvu tradiciju kod nas?

U Srbiji su se još sredinom 60-tih godina javile prve naznake eko-dizajna u Srbiji. Preteča eko dizajna leži u DIY (Do it Yourself) etici. Iako u početku eko dizajn nije bio u formi kakvu danas poznajemo, na svom putu, prošao je  kroz sve svoje razvojne faze i evoluirao do prepoznatljivog i opšteprihvaćenog oblika.

Polako ali sigurno, od sredine 60-tih godina pa do danas menjao je svoje oblike, pakovanja, terminologiju, ali je suština uvek bila ista – dizajn i kreativno stvaralaštvo bez štetnih posledica po okolinu i buduće generacije. Vizionari, ljudi ispred svog vremena, kreativni, inventivni, eksplicitni i autoritativni, svojim istraživačkimradom, analizom i stvaralaštvom otvorili su nam vrata i utabali put kojim smo krenuli u želji za stvaranjem bez posledica.

Profesor Miodrag Miša Nedeljković, akademski grafičar i dizajner, jedan je od začetnika umetničkog pravca s početka 70-tih godina prošlog veka, koji je kroz konceptualnu umetnost  kao i grafički dizajn, kojim se bavio, nalagao upotrebu recikliranih objekata u savremenim i za ono vreme netipičnim i modernim formama. Zatim, arhitekta Miroslav Krstonošić, prvi je na prostorima velike Jugoslavije uveo upotrebu recikliranih materijala i „upcycling“ postupak u arhitekturi i uređenju enterijera, rekonstruišući predvorje Matice Srpske u kom se nalazi biblioteka i antikvarnica, još davne 1966. godine. Kao pionir održivog dizajna u arhitekturi, projektovao je i realizovao više stotina ekološki održivih objekata, dok njegova antikvarnica predstavlja do sada neprevaziđen primer „upcycling“ forme u Srbiji, gde je korišćena kompletna gama sa železničkog koloseka – limeni pragovi koloseka su korišćeni za pravljenje indirektnog svetla, konstrukcije i nameštaja, dok su stepenice na jarbolu od potopljenjih brodova “Razarač Drava” i “Čib” iz 1941. takođe našle svoju primenu u ovom velelepnom zdanju u centru Novog Sada gde se nalaze i danas.

Trebalo bi svakako spomenuti i prof. dr Branka Lalovića, nuklearnog fizičara, začetnika primene solarne energije u arhitekturi. Početkom 80-tih godina prošlog veka postavio je koncept solarne tehnologije, uveo princip pasivnog korišćenja sunčeve energije u arhitekturi i projektovanju danas toliko popularnih ekoloških, energetski efikasnih objekata. Jedan od pionira primene solarne energije u arhitekturi, kao i projektovanju energetski efikasnih objekata na prostoru bivše Jugoslavije, blizak saradnik prof. Lalovića, arhitekta Vladimir Lovrić, je još sredinom osamdesetih godina prošlog veka, propragirao i materijalizovao ovu, tada avangardnu  ideju, na više stotina stambenih objekata.

Kreativnim stvaralaštvom, svako u svojoj branši, doprineo je da se ovaj dizajn razvija i dobije sadašnji oblik.

Kada možemo očekivati prvu knjigu o eko dizajnu na srpskom?

Knjiga „Dobar dizajn – eko dizajn i održivi razvoj“ trebala je da ugleda svetlost dana još krajem 2011. godine, ali kako ja kao autor uvek imam nešto da dodam, ispravim i izmenim, to se nije desilo u planiranom periodu. Nisam bila potpuno zadovoljna, i dok konačno nisam u svakom smislu obezbedila idealne uslove za sadržajnu i  vizuelnu formu kakvu zaslužuje, nisam mogla da pristanem na bilo kakve kompromise. Knjiga je konačno gotova, po peti put prolazi lektorizaciju, forma već postoji, te ću se njenom promocijom i ostalim aktivnostima koje uz objavljivanje knjige idu, baviti od jeseni, kada se malo odmorimo od organizacije RE/8 Design Parka. U Srbiji će moći da se nabavi već od septembra.

 

 




Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “Re/8Design Park 2013 u Novom Sadu (drugi deo)”


« Archive by Maja Podrug

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook