Predstavljamo vam Relju Ivanića, zaljubljenika u arhitektonsku fotografiju

dana Jun19 2013

Od pojave digitalne fotografije, svet magičnih slika doživeo je renesansu, kreativnu eksploziju ideja i mogućnosti. Dok su neke sfere fotografije vrtoglavo postale popularne i priznate, neke su i nakon digitalizacije ostale velikim delom nepoznate i neistražene za poklonike dobre fotografije.

Jedna od tih sfera je definitivno arhitektonska fotografija. Iako je svako od nas bar jednom na nekom svom putovanju “glumio“ da je arhitektonski fotograf, dok je amaterski slikao neki muzej, katedralu…, ne bi li sačuvao određeni grad u uspomeni, malo nas zna ko su ljudi koji se ovom sferom profesionalno bave.

Upravo o ovoj sferi fotografije koja beleži arhitekturu jednog vremena i društva, pričali smo s Reljom Ivanićem, jednim od retkih zaljubljenika u fotografiju koji se specijalizovao baš za arhitektonsku fotografiju.

Relja Ivanić je po profesiji arhitekta, ali se od završetka studija prevashodno bavi fotografisanjem arhitektonskih dela. Njegove slike našle su se u eminentnim katalozima i časopisima iz celog sveta. Spomenućemo samo neke: italijanski Domus magazin, britanski Ascent kao i poznati svetski sajt o arhitekturi Arch Daily.

Od 2012. godine Relja je i deo ekipe koja stoji iza sjajnog sajta SuperProstor, jedinstvenog portala u ovom delu regije koji nudi stručne i zanimljive prikaze i vesti iz sveta arhitekture i kulture prostora.

Jugoslovenska kinoteka

Kada si se prvi put susreo s fotografijom i koja te je sfera fotografije na samom početku intrigirala?

Kada sam upisao srednju arhitektonsku školu, imao sam dovoljno slobodnog vremena da se posvetim i nečemu što nije samo arhitektura. Tada sam često sa svojim društvom voleo da fotografišem. U drugom razredu srednje imao sam i svoju prvu izložbu fotografija u Dečjem kulturnom centru. Do toga je došlo na nagovor profesora likovnog kojem je moje fotografije pokazala oduševljeno profesorka srpskog. U to vreme fotografisao sam uglavnom apstraktne slike, u okviru kojih sam voleo da eksperimentišem sa dugačkom ekspozicijom. Jedan segment je bio vezan za ulice, a drugi za vatru.

Iako si se već tada jednako zanimao za fotografiju i arhitekturu, ipak si na kraju upisao Arhitektonski fakultet. Zašto?

Sve do fakulteta nisam bio siguran u svoj izbor, ali sam na kraju ipak odabrao arhitekturu jer sam znao da u okviru nje mogu da se bavim i drugim disciplinama, poput dizajna i fotografije. Na fakultetu međutim, iako smo imali predmet Fotografija, uopšte se nismo bavili arhitektonskom fotografijom. Malo po malo, shvatio sam da me baš ta oblast najviše privlači i da bih time želeo profesionalno da se bavim.

Narodna biblioteka Srbije

Sebe karakterišeš kao arhitektonskog fotografa. Priznaćeš da je danas krajnje retko da se neki fotograf isključivo specijalizuje za ovu sferu. Zašto baš “prostorna“ a ne modna, dokumentarna ili neka druga fotografija?

Kod nas su arhitektonski fotografi još uvek retkost, ali već kod prvih suseda to nije slučaj, a da ne govorimo o razvijenijim zemljama. S druge strane, modna/studijska fotografija je u Srbiji prilično prisutna, jer tu ima daleko više para nego u dokumentarnoj ili arhitektonskoj sferi. Iako fotografišem i van okvira arhitektonske fotografije, u svim tim sferama ne nalazim toliko uživanje niti značaj kao u arhitektonskoj. Upravo svojim radom vezanim za časopis SuperProstor, težim da pokažem kako i mi imamo kvalitetnu arhitekturu, koja inače ostaje mahom nezabeležena, ili loše zabeležena.

U čemu najviše uživaš kada fotografišeš? Koje “detalje“ tražiš iza objektiva?

Najviše uživam u fotografisanju arhitekture i pejzaža. Volim tu “sferu” u kojoj se ne vidi moja prisutnost u tome i gde mogu da provedem dovoljno vremena, bez ograničenja, ne bih li dobio odličan snimak.

Island

Da li više preferiraš enterijer da fotografišeš ili eksterijer, ili te kompletno zdanje intrigira najviše, od spoljnih elemenata do sitnih detalja u okviru enterijera?

U suštini, ne preferiram ni jedno, ni drugo. Kontekst mi je najvažniji, kako vremenski, tako prostorni i socio-kulturološki. Kvalitetan objekat sam navodi na svoje vrednosti, a da li su one spolja ili unutra nije mi toliko bitno. Rekonstruisanu zgradu Jugoslovenske kinoteke sam fotografisao samo iznutra, jer se tu nalaze najveće arhitektonske vrednosti tog objekta, iako je i fasada rekonstruisana… Takođe, uvek pokušavam da se postavim u um arhitekte, ali i istovremeno i u ulogu korisnika. Upravo te perspektive su one koje prikazuju objekat onako kako je on zamišljen, a onda potom i kako se on sagledava.

Koje zdanje koje si fotografisao te je najviše oduševilo svojom građom,“pričom“? Bilo da je neka građevina kod nas ili van naše zemlje…

Definitivno Muzej savremene umetnosti “Kolumba” u Kelnu. Zgradu je projektovao švajcarski arhitekta Peter Zumthor na ruševinama Gotičke katedrale i u sintezi sa kapelom izgrađenom na tom mestu posle Drugog svetskog rata. Taj muzej ima neverovatnu scenografiju. Minimalističkog dizajna, a stvari su akcentovane usmerenim, lokalnim osvetljenjem. To je potpuna suprotnost Luvru gde su eksponati toliko “zbijeni”, a osvetljenje klasično, te je nemoguće ni uživo sagledati sliku, a pogotovo ne na fotografiji. U Muzeju “Kolumba” se o svemu mislilo, toliko čak da se ne vidi uopšte odakle svetlo dolazi, samo slika, eksponat. Za mene taj objekat predstavlja savršenstvo, ne samo u arhitektonsko/scenografskom smislu, već i u odnosu prema nasleđu. To je nešto što bih voleo da vidim i u Srbiji, ali i u drugim muzejima u svetu.

Muzej KOLUMBA

Po tebi, u čemu je tajna dobre fotografije?

Posmatranje. Uvek budno posmatranje svega oko nas. Onaj koji posmatra može da uoči i da pribeleži, a forma beleženja je nevažna.

Koliko koristiš grafičke programe za sređivanje fotografije? I koliko uopšte dozvoljavaš svojoj fotografiji da bude “ukrašena“ nekim efektima?

Uveren sam da ukrasi skreću pažnju od suštine. Shodno tome, digitalne programe koristim minimalno. Uvek radim u Photoshop-u, a grafičku obradu sam sveo na blaga retuširanja, balansiranje boja i izoštravanje, kao i perspektivne korekcije, koje čine osnov za obradu fotografije arhitekture.

Koliko je bitna oprema u arhitektonskoj fotografiji? Neki fotografi smatraju da oprema nije toliko važna jer je bitnija ideja od tehnike.

Rekao bih da je i jedno, i drugo bitno. Bolji aparat svakako obezbeđuje veću fleksibilnost i pouzdanije rezultate. Arhitektonska fotografija je generalno od svih formi fotografije najviše tehnička. Sama arhitektonska fotografija nije “arhitektonska” ako ne zadovoljava određenu estetiku, određenu normu. Vrlo lako sklizne u takozvanu “uličnu fotografiju”, turističku, ili u neku formu umetničke. Što se tiče vrednosti opreme, samo aparat može da košta 50 000 eura, a kompletna oprema kao jedan prosečan stan u Beogradu. Ja trenutno radim s opremom s kojom bi van naše zemlje bio u kategoriji naprednog amatera. Ovde već spadam u kategoriju polu-profesionalca.

Camenzind redakcija

Tvoje fotografije objavljene su u časopisima u Srbiji, kao i u inostranstvu…, a neke fotografije našle su se i na najpoznatijem svetskom sajtu za arhitekturu ArchDaily. Kako je došlo do tih saradnji i koliko su ti one pomogle u poslu?

U zadnjih par meseci fotografije su mi štampane u mnogim stručnim svetskim časopisima, i preko 100 blogova, uglavnom zahvaljujući saradnji sa ljudima iz Nove Iskre, čiji sam enterijer fotografisao. Protekle godine sam u saradnji s Nebojšom Anteševićem, tadašnjim saradnikom bosanskog časopisa Prostor, uspeo da plasiram svoju fotografiju objekta Jugoslovenske kinoteke na naslovnu stranicu časopisa. Prvenstveno mi to donosi satisfakciju, a naravno stvara i sve veći broj kontakata, kao i reklamu. Nakon objavljivanja fotografija na ArchDaily, veliki broj stranaca mi se javio za usluge.

Kakvo imaš iskustvo u radu sa strancima? Zašto je slučaj da se umetnost daleko više vrednuje van naših granica?

Saradnja sa stranicma mi se uvek činila tako “normalnom”. Ni jednom nisam imao neki problem. Kod nas, na drugu ruku, problemi su mnogi i teško je ostvariti saradnju. Najčešći problem je što se ne vrednuje to što radite, pogotovo ako je to u sferi umetnosti.

Centar za posetioce Lepenski Vir

Suosnivač si sajta za arhitekturu i kulturu prostora – superprostor.com, u okviru kojeg si i urednik fotografije. Portal se bavi sferom arhitekture u Srbiji i regionu. Odakle ideja za ovakvom vrstom sajta?

SuperProstor postoji već nešto više od godinu dana, ali je ideja nastala nekih 7-8 meseci ranije. Sajt smo osnovali Kosta Mijić i ja nakon završetka studija, a kasnije su nam se pridružili Nebojša Antešević i Dragan Marković. SuperProstor je pre nastao iz poriva da ponudimo drugima informacije i prikaze arhitekture koje smatramo da su u velikoj meri nedostajali našoj generaciji tokom studiranja, a mi smo u mogućnosti da saznamo, dokumentujemo, fotografišemo i podelimo sada sa svima. Ovo je vreme kada su informacije o kretanjima na svetskoj sceni dostupnije nego ikad, a SuperProstor se isključivo bavi arhitekturom u odnosu na sopstveni prostorni i vremenski kontekst, u kome suviše često vredne savremene arhitektonske realizacije (posebno one mladih arhitekata) prolaze kao nezapažene i neanalizirane.

Kakvo mišljenje imaš o stanju arhitekture u našoj zemlji? Od mladih arhitekata, čiji rad ti se najviše sviđa?

Nažalost, kod nas se slabo gradi, a kada se gradi to često nije arhitektura. Prošlo je doba masovne gradnje, tokom kojeg je nešto značilo biti arhitekta. Preskočena je jedna čitava generacija arhitekata, koji u prethodnih par decenija jednostavno nisu imali mogućnost da grade. Sada na scenu dolaze nove arhitekte, sa novim idejama, neopterećeni svim problemima koje su imali njihovi prethodnici. Nadam se da se ovde otvara novo poglavlje u srpskoj arhitektonskoj sceni i da će budućnost, možda već skorija, biti interesantna. Teško je izdvojiti sada rad mladih arhitekata, jer se još uvek slabo gradi, pa tako ni nema autora koji imaju više kvalitetnijih realizacija. Njihov rad se može pratiti kroz konkurse uglavnom, ali bez izvedenih objekata je teško doneti zaključke. Ne bih nikoga posebno izdvajao, ali puno je mladih timova koji vredno i kvalitetno rade.

Comunale restoran

Završio si Arhitektonski fakultet pri Univerzitetu u Beogradu. Da li si karijeru arhitekte definitivno zamenio fotografijom ili bi voleo jednog dana da se oprobaš i na polju arhitekture?

Za sada, pored fotografisanja i uređivanja portala SuperProstor, učestvujem na arhitektonskim konkursima i povremeno pišem o arhitekturi. Međutim, arhitekturu posmatram u širem kontekstu. Ona nije samo i isključivo crtanje projektnih planova, već se direktno uzima kao jedno od merila razvoja kulture, za šta je neophodna neposredna i objektivna evaulacija arhitekture u kontekstu društva u kome se nalazi. Danas je društvo povezano s ostatkom sveta više nego ranije, uglavnom zahvaljujući internetu. Nažalost, u digitalnim medijima ima vrlo malo informacija o lokalnoj arhitekturi. Potrebno je da se arhitektura prikazuje, analizira i kritikuje, otvoreno i javno – bez toga nema napretka u struci. Mene to polje trenutno najviše intrigira, ali neisključujem mogućnost da ću se ozbiljnije baviti i projektovanjem jednog dana.


Ana Dodig
je veliki hedonista.Zaljubljenik u film,muziku i ples. Voli proleće,jutarnju kafu a najviše od svega, more! Koliko god se trudila da racionalno ide kroz život, kreativna crta je stalno vuče ka snovima i u visine. Uverena je da uspeh leži u svima nama, samo ako verujemo u sebe! Zato,keep ur head up and heart strong! kafenisanje i ostalo | na twitter-u | facebook-u | tema: ličnosti, poznati | tagovi: , , , , , ,



Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “Predstavljamo vam Relju Ivanića, zaljubljenika u arhitektonsku fotografiju”


« Pobednici humanitarnog teniskog turnira poznatih

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook