Opipavanje duhovnog pulsa sa Sinišom Ubovićem

dana Nov16 2017

Istorijski gledano, ljudi su se oduvek bavili temom ispravnog, smislenog življenja i životnim zadovoljstvom, kako filozofi, velike religije, tako i priznati psihijatri i psihoterapeuti. No, u savremenom svetu natopljenom porukama iz masmedija, kojima večito dominira neka vrsta zabave i prividne preokupiranosti rešenjima raznih problema, teško je zamisliti da bi neko u trenutku krize mogao posegnuti za mudrostima jednog Seneke ili mučio sizifovsku muku uz jednog Kamija.  

Sa druge strane, pozitivna psihologija, na čelu sa školom nedavno preminule Lujze Hej, spremno nam nudi isprobane tehnike za primenu mudrijeg razmišljanja u trenucima kada smo svesni da smo se našli na nekoj od ličnih prekretnica, ističući se svojom praktičnošću i jednostavnošću. Bez obzira na to, ova škola i dalje ima veliki broj protivnika koji joj negiraju efikasnost, tvrdeći da su takve knjige i programi pisani i osmišljeni isključivo za onaj lakoverniji deo populacije.

Bilo kako bilo, za one koji veruju da je Lujza Hej bila jedna velika žena – koja je naučila sebe kako da se uspešno izleči od raka, a potom istu tehnologiju upotrebila da izleči svoj život, te nastavila da širi isto to znanje putem svojih knjiga i seminara – danas smo razgovarali sa Sinišom Ubovićem, prvim nosiocem licence u Srbiji za HYL (Heal Your Life) programe po metodologiji i radu Lujze Hej.

U čemu je pozitivna psihologija različita od pomenutih tradicionalnih pristupa? Šta je kod nje staro, a šta novo?

Potraga za smislom je jedna od najvažnijih za čoveka. Pre ili kasnije, svako na svom životnom putu u jednom trenutku zastane, dovede mnoge stvari, situacije i odnose u pitanje. To su momenti kada se zamislimo, presaberemo i kada shvatimo da mora da postoji nešto više od pukog životarenja i preživljavanja. Pa ipak, dani prolaze, manje više nalik jedan drugom, život kao da nam izmiče a šanse da počnemo da ga živimo po meri svog srca kao da su sve manje. Često se dešava da od silnog pritiska više i ne znamo koje su to uopšte želje našeg srca i šta bismo zaista želeli od svog života.

Savremenom čoveku je mnogo lakše da zna šta ne želi i čega mu je dosta. Sve oblasti koje ste naveli pružaju nam šansu da zavirimo u sebe, da se preispitamo, da otkrijemo i spoznamo sebe, svoje želje ali i svoje strahove. Filozofija pozitivnog pristupa se oslanja u velikoj meri na ono, za pojedinca konstruktivno, što je moguće pronaći u filozofiji, religiji, psihologiji i to na jedan razumljiviji i pre svega praktičan način.

Ideje metodologije koju ja predajem nisu nove i nikad do sad viđene, one su poznate vekovima ali su običnom čoveku približene tako da može da ih shvati i pre svega da može sa njima nešto da uradi kako bi poboljšao kvalitet svog života. Ti procesi su često veoma duboki i bolni, jer nije jednostavno zagledati se u sebe, sresti se sa svojim bolom, otkriti sopstveni mrak. Međutim, to je jedini put ako želimo da se izdignemo iznad svega onoga što nas sputava.

Mnogi kritičari pozitivnog pristupa gledaju na to dosta jednostrano i površno i misle da se isključivo radi na veštačkom osnaživanju ljudi kroz ponavljanje pozitivnih rečenica i stavova.

Neki podaci govore da nam svima tokom dana kroz glavu prođe na desetine hiljada misli, a da se većina njih iz dana u dan ponavlja. Na koji način oruđa poput meditacije, vizualizacije odnosno afirmacije deluju u pravcu promene naših svakodnevnih obrazaca mišljenja?

Ogroman broj misli nam u toku dana prolazi kroz glavu. Mnoge od tih misli su nažalost negativne. Zato je veoma važno da osvestimo koje su to dominantne misli u našem svakodnevnom životu. Od kvaliteta misli koje mislimo zavisi i kvalitet života koji živimo.

Misli imaju tendenciju da se nagomilavaju i da jedna drugu povlače za sobom. Zato je važno da znamo čemu pridajemo važnost u toku dana, kojim pričama se bavimo, kakve vesti slušamo, o čemu sa drugima razgovaramo, da li se više žalimo, da li učestvujemo u zajedničkim lamentiranjima nad teškim životom, da li se radujemo tuđim uspesima ili ih osuđujemo, da li živimo sa osećanjem da je život borba ili pak igra?

Dakle, osvestimo negativne misli i pred njih stavimo znak pitanja. Šta potom?

To su veoma važna pitanja za svakog pojedinca kako bi shvatio u kojim pričama se kreće i kakvi su misaoni koncepti po kojima funkcioniše. Svaka od tehnika koje ste naveli nam pomaže da svoj fokus lagano pomeramo ka rešenju. Kroz te procese otvaramo se za mogućnost drugačijeg, konstruktivnijeg pogleda na život.

Te tehnike neće promeniti okolnosti u kojima živimo, već će nama dati snagu i mogućnost da prestanemo da plivamo uzvodno i da se neprestano bavimo onim na šta nemamo uticaj. Kroz sve navedene procese učimo kako da promenimo svoj pogled na život, na okolnosti i pre svega na sebe u procesu života. Prihvatanje sopstvene odgovornosti, pre svega odgovornosti za ono šta mislimo, je jedan od najvažnijih koraka koji nam pomaže da se izdignemo iznad onoga što želimo da prevaziđemo.

Možete li navesti neke od najčešćih uverenja koja ljudi, naročito na našim prostorima, uporno gaje uprkos tome što ih ona u velikoj meri ograničavaju? Gde se obično stiču ta uverenja?

,,Ne znaš ti to, nemaš pojma, glup si, smotan si, jeste – samo tebe čekaju, nema šanse’’. To su poruke koje dobijamo od najranijeg detinjstva. A sve one mogu da se svedu na jednu jedinu koja i jeste koren mnogih problema koje u životu imamo, a ona glasi – nismo dovoljno dobri. Zato i idemo kroz život trudeći se da budemo po tuđim merilima, dokažemo svoju vrednost, da pokažemo šta možemo, da budemo bolji od nekog drugog, da zadovoljimo tuđe standarde, da budemo nešto drugo od onoga što suštinski jesmo.

U neprestanoj potrazi za potvrdom koja bi došla od drugih najčešće izgubimo sebe i zaboravimo ko smo to mi ustvari. Zato je važno da otkrijemo koja su nas to uverenja formirala, koje su to negativne poruke tako duboko doprle do nas i da ih zamenimo nekim koje će biti konstruktivnije i koje će nam omogućiti da se razvijamo i da idemo hrabro napred, u skladu sa sobom i potrebama svog, a ne tuđeg bića.

Drugi deo intervjua čitajte ovde.




Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “Opipavanje duhovnog pulsa sa Sinišom Ubovićem”


« Revije istaknutih domaćih autora obeleležile treće veče 42. BFW-a

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook