Oni su pokretači nauke u Srbiji

dana Jul10 2018

Dodeljivanjem 5 stipendija i 3 granta u vrednosti od po 600.000 dinara u okviru trećeg ciklusa programa „Pokreni se za nauku“ koji realizuju Centar za razvoj liderstva i kompanija Filip Moris, 14 mladih naučnika i naučnica dobilo je priliku da svojim naučnim istraživanjima u oblasti medicinskih nauka, farmacije, biologije, hemije, kao i multidisciplinarnim istraživanjima u ovim oblastima, doprinesu povezivanju nauke i privrede i time omoguće brži ekonomski razvoj Srbije baziran na inovacijama, ali i da svoja naučna istraživanja nastave da realizuju u Srbiji.

Na treći po redu konkurs pristigle su 132 prijave, a komisija je izabrala najbolje radove i projekte sa ciljem podsticanja komercijalne primene inovacija na osnovu naučnih istraživanja. Ljubica Anđelković i Mirko Đorđević jedni su od dobitnika stipendija programa Pokreni se za nauku. Mirko Đorđević,  je vođa tima (Odeljenje za evolucionu biologiju, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Univerzitet u Beogradu).

  • Šta je to materinska kletva? (zbog čega ste se odlučili na konkurs sa ovim projektom i šta je bila Vaša glavna ideja?

Mirko: “Materinska kletva (engl. mother’s curse) je evolucioni fenomen koji se zasniva na biološkim karakteristikama mitohondrija, ćelijskih organela koje vrše jednu od najvažnijih funkcija – sintezu ćelijske energije. Naime, one poseduju sopstveni genom i nasleđuju se isključivo preko majke (odnosno, preko jajne ćelije). Usled maternalnog nasleđivanja, prirodna selekcija ne „vidi“ i nije u mogućnosti da eliminiše mutacije u mitohondrijskom genomu koje su štetne za mužjake, ako su one istovremeno neutralne ili korisne za ženke. Ovom „naslednom nepravdom“ najviše je pogođen reproduktivni potencijal mužjaka. Da bi se uspešno kretali, spermatozoidima su neophodne velike količine energije, odnosno besprekorno funkcionisanje mitohondrijskih bioenergetskih procesa. Drugim rečima, akumulacijom mutacija u mitohondrijskom genomu koje su štetne za mužjake, dok su istovremeno neutralne za ženke, smanjuje se funkcionalnost mitohondrija mužjaka i pokretljivost spermatozoida uzrokujući sterilitet kod mužjaka. Oslanjajući se na pretpostavke materinske kletve, mi želimo da razvijemo novu metodu u biološkoj kontroli štetnih insekata – tehniku trojanskih ženki.”

  • Možete li nam reći nesto više o tehnici „trojanskih ženki“, i na koji način ona može dovesti do smanjenja štetnih insekata“ i mogu li te metode dovesti do smanjenja negativnih efekata insekticida?

Mirko:Štetni insekti uzrokuju poljoprivrednu i ekološku štetu u visini 10-25% BDP i predstavljaju veliku opasnost po ljudsko zdravlje (vektori u prenošenju mnogih medicinski značajnih patogena i parazita). Konvencionalnu metodu u kontroli brojnosti insekata i njihovom suzbijanju predstavlja primena insekticida. Međutim, tretmani ovim aktivnim supstancama su privremeni i zahtevaju ponovnu primenu što njihovu upotrebu čini skupom, neselektivnom po druge vrste insekata (autohtone ili ekonomski značajne vrste) i sa štetnim delovanjem na životnu sredinu i zdravlje ljudi (unos hranom i vodom, povećana učestalost nekih tipova kancera kod poljoprivrednih radnika, itd.). Dodatni nedostatak u primeni insekticida predstavlja sposobnost insekata da brzo evoluiraju u pravcu otpornosti na njihovo dejstvo. Ovaj proces za rezultat ima primenu većih koncentracija i/ili istovremenu primenu više insekticida različitog dejstva. Da bi se ovaj trend i prateći negativni efekti insekticida smanjili, neophodan je razvoj tehnika koje su neškodljive za životnu sredinu i ljudsko zdravlje, a istovremeno deluju dugoročno i specifično na vrstu od interesa.Tehnika trojanskih ženki zasniva se na oslobađanju ženki vrste od interesa (npr. komarca ili krompirove zlatice) koje nose mutaciju u mitohondrijskom genomu sa polno-specifičnim uticajem na reproduktivnu sposobnost u prirodne populacije. Ukrštanjem sa mužjacima iz prirodnih populacija, trojanske ženke bi u sledećoj generaciji davale sterilne sinove i plodne ćerke. Plodne ćerke bi u sledećoj generaciji opet davale sterilne sinove i plodne ćerke, što bi rezultiralo smanjenjem brojnosti populacije od 8% po generaciji, odnosno oko 90% nakon 10 generacija (kod većine insekata vreme jedne generacije je manje od mesec dana, dakle manje od 10 meseci). Tehnikom trojanskih ženki se drastično smanjuje potreba za insekticidima, ne postoji opasnost od ugrožavanja ekosistema niti ljudskog zdravlja, dok se brojnost štetnih insekata dugoročno smanjuje. Važno je i napomenuti da mutacije o kojima je reč, predstavljaju prirodnu genetičku varijabilnost vrste. Drugim rečima, mi pronalazimo i koristimo retke mutacije iz prirodnih populacija, ne stvaramo ih molekularnim tehnikama, pa tako ni trojanske ženke ne predstavljaju genetički modifikovane organizme.

  • Koliko je po Vama važno da imamo svest i pokrenemo se zaista za nauku?

Mirko: “Program „Pokreni se za nauku“ kompanije Philip Morris i Centra za razvoj liderstva ima dve vrlo važne uloge u razvoju nauke u Srbiji. Sa jedne strane on treba da ohrabri i finansijski pomogne mlade naučnike u pokušaju da realizuju svoje ideje i da se osamostale u svojim istraživanjima. Novac koji se dodeljuje je 12 puta veći nego što pojedinačni naučnik dobije na godišnjem nivou za materijalne troškove (kupovinu materijala za istraživanje npr. hemijske reagense, tubice, nastavke za pipete itd.) od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (na godišnjem nivou svaki naučnik dobije oko 50,000 dinara, što je vrlo malo novca). Dodatno, naučnici se usmeravaju da razmišljaju o mogućoj primeni nekih fenomena iz oblasti fundamentalnih istraživanja. To je jako važan pokretač razvoja privrede. Sa druge strane, program „Pokreni se za nauku“, koji je trenutno jedini fond na nacionalnom nivou koji finansira naučne projekte, treba da inspiriše i druge kompanije da se uključe u razvoj nauke naše zemlje. Ljubica, ostalih šestoro dobitnika finansijske podrške programa „Pokreni se za nauku“ i ja, svojim radom želimo da opravdamo ova očekivanja i da dokažemo da je ulaganje u mlade naučnike i njihove ideje višestruko isplativa investicija za buduće generacije.”

  • U čemu će Vama pomoći grant i koji su Vaši dalji planovi?

Mirko: Finansijska sredstva ćemo upotrebiti za razvoj i istraživanje potencijala tehnike trojanskih ženki koja nikada do sada nije testirana na prirodnim populacijama štetnih vrsta insekata. Imajući u vidu da je vrsta na kojoj ćemo mi raditi pasuljev žižak (predstavlja najopasniju štetočinu pasulja u polju i skladištu), naša ciljna grupa za razvoj ove metode pre svega jesu uvoznici i uzgajivači ove mahunarke (Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD). Dodatno, zbog malog broja odobrenih, registrovanih preparata, proizvođači organske hrane imaju veliku potrebu za razvojem novih, bezbednih tehnika zaštite poljoprivrednih proizvoda kao što je TTŽ. Navedene karaktersitike daju tehnici potencijal da postane jedan od najsavremenijih pristupa u rešavanju problema prekomerne upotrebe insekticida i naši naredni koraci bili bi razvoj primene ove tehnike na drugim vrstama štetočina koje prevashodno napadaju kukuruz, pšenicu i pirinač (npr. kukuruzni i pirinčani žižak).

Ljubica Anđelković, sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, radi na tome da unapredi sredstva koja se koriste u magnetnoj tomografiji. Cilj njenog istraživanja je unapređenje sredstava u dijagnostici, pa čak i u terapiji, tako da je istraživanje multidisciplinarno i biće korisno medicini, hemiji, biologiji, a koristiće se informatika za obradu podataka.

  • Kako biste objasnili sam pojam nanometra vezan za Vaš rad? I na koji način se nanometar može primeniti u lečenju terapiji malignih oboljenja?

Ljubica : Nanometar je milijarditi deo metra. Ono što je teniska loptica za zemaljsku kuglu, to je nanometar za tenisku lopticu. U poslednjih dvadeset godina u savremenoj nauci sve češće je prisutan prefiks nano, od nanomaterijala preko nanotehnologija do nanosistema i nanomedicine. Veličina nanomaterijala je jedan od preduslova za njihovu primenu u medicini. Nanomaterijali imaju kontrolisane veličine, manje ili uporedive sa ćelijom, virusom, proteinima i genima, što im omogućava relativno lak pristup različitim biomolekulama. Magnetni nanomaterijali se u medicini koriste kao kontrastna sredstva u magnetnoj rezonantnoj tomografiji. Magnetit i hematit su komercijalno dоstupni kontrastni agensi za dijagnostikovanje malignih bolesti u jetri, slezini i limfnim čvorovima. Ovakvi materijali su takođe veoma pogodni za ciljanje tumora. Obeleženi magnetni oksidni kontrasti se mogu koristiti i za praćenje kretanja stem ćelija kod odraslih osoba in vivo, posebno u centralnom nervnom sistemu. U skorije vreme, brojna istraživanja teku u smeru njihove primene u lečenju ćelija karcinoma pomoću hipertermije i kontrolisanoj dostavi medikamenata.

  • Može li doći do praktične primene?

Ljubica: Praktična primena nanomaterijala podrazumeva ispunjavanje još par uslova pored njihove veličine. Prvo, nanočestice se moraju obložiti biološkim molekulima.  Površinska obloga magnetnih jezgara sa slojem hidrofilnih molekula ili polimera je važna za biološke i medicinske primene, iz nekoliko razloga: (i) Poboljšana biokompatibilnost i stabilnost koloida; (ii) efikasnija interakcija ili vezivanje za različite funkcionalne biološke sisteme kao što su polipeptid, antitela, enzimi, DNK, RNK, itd. Treći esencijalni uslov za medicinsku primenu nanomaterijala jesu magnetne osobine koje proističu iz njihove kristalne strukture i hemijskog sastava. Magnetne nanočestice interaguju sa gradijentom spoljašnjeg magnetnog polja. Brza promena orijentacije magnetnog polja dovodi do brze promene orijentacije magnetnih domena koloidnih nanočestica. Na taj način se nanočestice mogu zagrejati, što na primer dovodi do njihove primene kao agenasa za hipertermiju. Naravno, nakon fundamentalnih ispitivanja svih fizičko-hemijskih osobina ovako dobijenih materijala, sledeći korak predstavlja ispitivanje u kliničkoj praksi.

  • Kako po Vama deluje naučna scena Srbije ?

Ljubica : Naučna scena Srbije se može uporediti sa „ŠIK“ scenom. U ovom slučaju „ŠIK“ nema lepo značenje, već je skraćenica izraza Štap i Kanap. Ulaganje u nauku (materijalni troškovi) na naučno-istraživačkim projektima je reda veličine 150 dinara dnevno po istraživaču što ne zadovoljava ni trošak za osnovne higijenske potrebe jednog prosečnog građanina. Procenat ulaganja naše države u nauku je najniži u Evropi i može da se meri sa ulaganjem jedne prosečne evropske kompanije. Odliv mladih snaga je u neprekidnom porastu. Saradnja sa privredom gotovo i da ne postoji što zatvara mogućnost bilo kakve aplikacije naučnih rešenja. I pored svega ovoga, naši naučnici mogu da se porede sa svetskim imenima po broju i kvalitetu objavljenih radova u vrhunskim svetskim časopisima.

  • U čemu će Vama pomoći stipendija i koji su Vaši dalji planovi?

Ljubica: Već sam kroz jedan od prethodnih odgovora napomenula koliko je beznačajno ulaganje u nauku u našoj zemlji. Ova stipendija će mi svakako pomoći da moj rad bude transparentniji, kao i za nabavku osnovnih hemikalija, laboratorijskog posuđa i potrošnog materijala. To naravno neće biti dovoljno za ozbiljnija istraživanja ove teme, ali ću se svakako potruditi da našim uobičajenim ŠIK metodama dođem do nekih konkretnijih rezultata.

Program „Pokreni se za nauku“, u okviru koga je u prethodne dve godine podržano 16 naučnih istraživanja i 31 naučnik, kreiran je 2015. godine kako bi podržao mlade, talentovane, perspektivne naučnice i naučnike u Srbiji, u realizaciji svojih naučnih ideja i ostvarenju nezavisnosti u naučno-istraživačkom radu.  Program predstavlja nastavak dosadašnjih ulaganja kompanije Filip Moris koja su posvećena osnaživanju mladih i njihovom motivisanju da svojim radom doprinesu društvenom, ekonomskom i naučnom razvoju Srbije. Do sada je u okviru programa „Pokreni se za budućnost” i „Pokreni se za posao” dodeljeno 400 stipendija, 711 startup grantova i realizovano 100 projekata koji su doprineli razvoju lokalnih zajednica, ujedno negujući preduzetničku kulturu i promovišući vrednosti poput odgovornosti, solidarnosti i društvenog angažmane.




Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “Oni su pokretači nauke u Srbiji”


« Partizan predstavio nove dresove!

RSS trendovi

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook