O tehnologiji i zdravlju sa dr Draganom Ivanovim

dana May28 2018

Moderna tehnologija, kontinuirana izloženost elektronskim uređajima, odavno su postali sveprisutni u svakodnevici savremenog čoveka. Neki će reći da je takav način života nametnut i da je živeti offline opcija za privilegovanu manjinu, međutim digitalna pismenost sa sobom donosi izvesnu slobodu odlučivanja kada se dobre i loše strane ,,umreženog” načina života sagledaju pre svega iz zdravstvenog ugla.

O pravilnoj upotrebi moderne tehnologije, mozgu, epigenetici i preventivnoj medicini razgovarali smo sa doktorom Draganom Ivanovim, specijalistom interne medicine, koji živi i radi u Novom Sadu, a od nedavno se naročito bavi simptomima ,,zamorenog mozga’’ usled nepravilne upotrebe tehnologije i njegovom adekvatnom negom.

Ukoliko želimo da promenimo svoj život, da živimo lepše, bolje, srećnije, uspešnije, trebalo bi da znamo odakle da počnemo. Kažete da bi tu reformu, reorganizaciju trebalo da počnemo upravo od našeg mozga.

Mene i sve one koji se bave naročito mentalnim zdravljem zabrinjava to što postoji nedostatak obrazovanja (u našem školstvu) i znanja o mozgu, i takođe o zdravlju celokupnog našeg organizma. To neznanje predstavlja veliku i ozbiljnu opasnost.

Za početak, želim reći da naš mozak može raditi mnogo bolje nego što je to trenutno slučaj. Pre svega mene zanima na koji način mi možemo uticati na to da podignemo svoje moždane, mentalne procese na jedan viši, fiziološki optimalan nivo. Savremeni način života podrazumeva da ukoliko želimo da budemo zdravi fizički, mentalno, emocionalno itd. mi bi takođe trebalo da znamo kako da se bezbedno probijamo kroz to minsko polje, koje savremeni život sa sobom nosi. Ukratko, ako poboljšamo rad svog mozga ulepšaćemo svoj život.

Naime, mozgovi su ti koji vladaju svetom i upravljaju svim: državama, bankama, korporacijama, sportskim klubovima, našim školama, medijima, porodicama. Mozak je taj koji bi takođe trebalo da upravlja našim organizmom. Ali, mozak nije samo organ upravljanja – mozak je, takođe, izvor naših najlepših i najplemenitijih osećanja, on je isto tako ’’organ ljubavi’’, i u njemu se formira ono što se naziva naša individualnost, naša ličnost.

Zdrav mozak, mozak koji funkcioniše optimalno, olakšava nam da sve ove mentalne i emocionalne sposobnosti uključimo na najbolji način u naš život. Istovremeno, oštećen mozak, mozak kojeg mi uspavljujemo, premaramo, sve nam to ometa i otežava.

Kažete da geni nisu sudbina. Šta to konkretno znači?

Savremena medicinska tehnologija nam je donela važnu informaciju – ispitivanja mozga putem magnetne rezonance pokazala su da naš mozak može bolje da radi nego što je to slučaj. Mi ne moramo biti robovi naših predaka, nekih naših pogrešaka, promašaja u životu. Naš mozak može da se regeneriše, kažu novija istraživanja. Određeni stil života može da aktivira, uključi neke gene i može da ih isključi.

Mi smo od naših roditelja i dedova dobili određeni genetski materijal. U tom materijalu nalaze se oni fini, poželjni geni i oni koji nas guraju prema nekim bolestima i zdravstvenim smetnjama. Dobar životni stil isključuje negativne gene, a uključuje pozitivne i obrnuto.

Kažete da bismo odmorili, regenerisali naš umoran mozak dobro je da smanjimo upotrebu elektronskih uređaja. Zbog čega je to važno? Kako to zapravo sprovesti u delo?

Važno je smanjiti upotrebu kompjutera i mobilnih telefona kako zbog samog sadržaja tako i zbog neprestanog ataka na našu fokusiranost i pažnju. Poplava informacija opterećuje naše mentalne procese i naš mozak. Pogledajte samo tu navalu vesti, elektronske pošte, tvitova, blogova, telefonskih poziva, razgovora kojima se svakodnevno izlažemo i kojima napadamo i zamaramo naše kognitivne odnosno mentalne procese.

Preterana, nekontrolisana upotreba elektronskih uređaja, kroz koje nam dolazi tsunami informacija, predstavlja ozbiljnu opasnost za funkcionisanje našeg mozga, koncentraciju, pamćenje. Pomno fokusiranje pažnje usled toga vremenom slabi, baš kao i jedan premoreni skeletni mišić, jer dolazi do jedne tačke kognitivne iscrpljenosti.

Da bismo bili uspešni u životu, da bismo mogli kvalitetno da uradimo neki mentalni ili drugi posao treba nam visok stepen fokusiranosti i koncentracije, t.j. sposobnosti usmeravanja naše pažnje. Poplava informacija ometa ovu važnu sposobnost.

Šta raditi: odvojte jedan dan ili jedan deo dana (pola sata, 45 minuta) za proveravanje tih elektronskih poruka, pošte i za odgovaranje na njih.  Van toga posvetite svoje vreme onome što je zaista važno.

Kako prepoznati simptome i znake da smo prešli neku svoju meru?

To možemo lako prepoznati po tome što dolazi do ošamućenosti, umora, pada fokusiranosti (i inteligencije), razdražljivi smo, nervozni, imamo utisak da će nam eksplodirati mozak, dolazi do crvenila u licu. Sve to često dostiže zapanjujući nivo – trebalo bi da prepoznamo kad su nam se zalihe mentalne energije istrošile.

Kažete da gledanje televizije, surfovanje po internetu ne odmara mozak. Kako napraviti pauzu?

Vreme odmora trebalo bi da bude pravo vreme odmora i relaksacije našeg mozga. Mudro je da se isključimo iz tog neprekidnog dotoka informacija. Vrlo često su te informacije nepotrebne i od malo koristi.

Šetnja jeste opcija, ali ne šetnja po gradskim ulicama i sivilu. Rešenje je beg u prirodu – boravak u prirodi, mir u prirodi. Sve to obnavlja umorni mozak. U Novom Sadu imamo parkove, kej, Frušku goru.

Pomenuli ste da je najviše ugrožen frontalni režanj mozga. Možete li ukratko o funkcijama ovog dela mozga? Na koji način to utiče na kvalitet naše ličnosti odnosno života?

Čeoni režanj ili frontalni režanj je najvažniji deo mozga i celog organizma. On je takoreći naš savetnik, komandant, upravitelj, kontrolor, vozač našeg života.  Takođe se još naziva i ,,kruna mozga’’. U njemu su smeštena najčovečnija svojstva čoveka i ljudske duše: centar za volju, centar za svest, za savest, uzročno-posledično razmišljanje, centar za socijalne odnose. Čeoni režanj je čoveka učinio čovekom. Strukture i centri koji se nalaze u njemu učinili su čoveka savršenijim i drugačijim od ostalih živih bića.

Reč ,,čovek’’ dolazi od staroslovenske reči ,,čelovjek’’, što u bukvalnom prevodu znači biće čelom okrenuto ka večnosti. Upravo naša odluka o tome koliko ćemo živeti donosi se u ovom čeonom režnju.

Mnogi sociolozi i psiholozi tvrde da neumerena upotreba interneta ima za svoju posledicu i urušavanje međuljudskih odnosa. Kako je to povezano sa modernim bolestima?

Ljudi su danas depresivni zato što su promenili način života, nezdravo se hrane, jer su pobegli sa sunca, ali i zato što nema bliskosti, ne razmenjuju se nežnosti, zagrljaji. Naime, istraživanja su pokazala da se velika koncentracija hormona serotonina nalazi u koži i u potkožnom tkivu. Nežan dodir, zagrljaj oslobađa serotonin i samim tim poboljšava naše raspoloženje.

Jedan pisac je jednom rekao da društvene mreže razjedaju emotivne veze. I to je tačno. Kako se povećava broj društvenih mreža tako emocionalne i društvene veze među ljudima slabe.

Erik Adler, koji je napisao knjigu ,,Socijalne veštine’’ kaže da ako savremeni čovek, naša omladina, ne nauče da ćaskaju, da komuniciraju, čovečanstvo će propasti, nema perspektive.

Daniel Goleman u svojoj knjizi ,,Socijalna inteligencija’’ iznosi ovu tvrdnju: ,,Bez obzira na to koliko novca imali, bez obzira na kojoj smo stepenici uspeha, na kraju krajeva, ono što će svaki od nas otkriti, pre ili kasnije, je da je najvažniji moj bližnji, drugi čovek. Ljudi su najbitniji.’’ To je ono što daje istinsku vrednost. Bez obzira na društveni status, na političku moć, svaki čovek ima potrebu da bude voljen i da nekog voli. To je najbazičnija potreba ljudske duše.

Neumereno ,,druženje’’ sa tehnologijom ima negativne posledice koje se očituju i u vidu zračenja. Kako se ,,razelektrisati’’?

Treba hodati bos po zemlji, po travi, po vodi, pesku. Dobro je da kad idemo na spavanje isključimo elektronske uređaje iz utičnice i uopšte da ih ne ostavljamo u spavaćoj sobi. Provetravanje prostorije, držanje biljaka u sobi može takođe da ublaži dejstvo ovih negativnih zračenja.

Postoje li osobe koje su naročito osetljive na današnje tehnologije?

Naravno. To su trudnice, deca. Direktna izloženost tehnologijama kod organizama koji se tek formiraju lako može dovesti do mutacije gena i kasnije do bolesti.

Drugi deo intervjua čitajte ovde.




Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “O tehnologiji i zdravlju sa dr Draganom Ivanovim”


« Avan-simbol civilizacijskog razvoja i farmacije

RSS trendovi

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook