O tehnologiji i zdravlju sa dr Draganom Ivanovim (drugi deo)

dana May28 2018

Moderna tehnologija, kontinuirana izloženost elektronskim uređajima, odavno su postali sveprisutni u svakodnevici savremenog čoveka. Neki će reći da je takav način života nametnut i da je živeti offline opcija za privilegovanu manjinu, međutim digitalna pismenost sa sobom donosi izvesnu slobodu odlučivanja kada se dobre i loše strane ,,umreženog” načina života sagledaju pre svega iz zdravstvenog ugla.

O pravilnoj upotrebi moderne tehnologije, mozgu, epigenetici i preventivnoj medicini razgovarali smo sa doktorom Draganom Ivanovim, specijalistom interne medicine, koji živi i radi u Novom Sadu, a od nedavno se naročito bavi simptomima ,,zamorenog mozga’’ usled nepravilne upotrebe tehnologije i njegovom adekvatnom negom.

Prvi deo intervjua čitajte ovde.

Kada smo usvojili pravilo da smanjimo upotrebu elektronskih uređaja, šta je to što bi trebalo da uvedemo kao dobru naviku kako bismo odmorili i poboljšali rad svog mozga?

To je, pre svega svakodnevna fizička aktivnost i to u trajanju od bar 45 minuta. Ona će osvežiti mozak, dovešće kiseonik moždanim ćelijama, ubrzanjem cirkulacije doneće i hranu za naš mozak, a istovremeno će iz mozga izneti ugljen-dioksid i one produkte metabolizma koji zamaraju naš centralni nervni sistem. Važno je istaći da bi to trebalo da bude ona vrsta fizičke aktivnosti, koja će nam ubrzati rad srca, dakle aerobna ili kardio telesna aktivnost.

Zahvaljujući magnetnoj rezonanci, imamo snimke mozga jedne iste osobe, jednog studenta posle tri sata učenja, gde se vidi zamorenost, pasivnost, uspavanost mozga (ne može više da uči). Nakon 20 minuta fizičke aktivnosti vidimo kako se tri četvrtine mozga razbudilo, aktiviralo, a 30% mozga zaduženog za intelektualne procese se ubrzalo.

Sat vremena učenja, 10 minuta šetnje, razgibavanja, idealna je kombinacija za jednog studenta. Nakon 3-4 sata mentalnog rada trebalo bi da napravimo pauzu tokom koje ćemo se posvetiti 45 minuta nekoj rekreaciji (trčanje, boravak u prirodi, boravak na suncu i tome slično).

Važno je da kombinujemo mentalne i fizičke vežbe. To je najbolja stimulacija za naš mozak. Sa jedne strane izlažemo mozak naporu i zamaramo ga na dobar način (npr. učenje, spremanje ispita), a sa druge tu je fizička aktivnost.

Šta se dešava u mozgu tokom fizičke aktivnosti? Zbog čega je ona skoro pa nezamenljiva?

Ako se upitamo zbog čega fizička aktivnost ima tako dobar uticaj na naše mentalne procese, na naš mozak, na naše raspoloženje, dolazimo do toga da ona povećava koncentraciju neurotropnog faktora, koji stimuliše proizvodnju moždanih hormona i poboljšava sve mentalne procese (regeneraciju, ,,malterisanje”, opravku oštećenih moždanih ćelija čini upravo ovaj neurotropni faktor). Njegova koncentracija je najveća upravo u toku i nakon fizičke aktivnosti.

Fizička aktivnost nam takođe donosi porast, sintezu i lučenje moždanih hormona, pre svega endorfina (hormon smeha i razgdraganog raspoloženja; poboljšava memoriju, koncentraciju i deluje na druge telesne sisteme) i melatonina (hormon dugovečnosti i mladalačke snage; daje svežinu i naših fizičkim i našim mentalnim procesima).

Kažete da je dobro kombinovati fizičko kretanje sa sunčanjem. Kakvu praktičnu ulogu ima sunčeva svetlost?

Sunčeva svetlost odmara i regeneriše zamoreni mozak. Sunčanjem se stimuliše vitamin D, koji deluje na sintezu određenih moždanih hormona (serotonin, melatonin). Nedostatak sunčeve svetlosti i vitamina D dovodi do pojave hroničnog umora i nesanice. Sunce stimuliše proizvodnju moždanog hormona serotonina, hormona sreće.

Danas jako veliki broj ljudi ima poremećaj, koji se zove depresivno-anksiozno stanje (karakterišu ga hronično stanje straha, zabrinutosti, napadi panike), koje se može prevenirati redovnim izlaganjem sunčevoj svetlosti.

Kada izmerim vitamin D mojim pacijentima koji dođu sa problemom ovog depresivno-anksioznog stanja ili poremećaja imuniteta, šećerne bolesti, maligne bolesti, od 100 ovakvih pacijenata, njih 95 ima deficit vitamina D. Meni je to samo pokazatelj da ta osoba nije dovoljno na suncu.

Sunce ima mnoštvo bitnih, od životnog značaja efekata za naše mentalno, duševno i telesno zdravlje. Samo jedan od tih brojnih efekata jeste sinteza vitamina D. Taj deficit vitamina D se može ponekad nadoknaditi putem suplemenata u ishrani, ali se time ne nadoknađuje ni približno deficit sunčeve svetlosti. Sunce stimuliše i serotonin i melatonin. Ova dva hormona su veoma značajni za rad čeonog režnja.

Niži nivoi izloženosti sunčevoj svetlosti dovode do opadanja kognitivnih funkcija.

Zato ja svojim pacijentima prepišem da budu svakog dana bar 30 minuta na suncu. U zimskim danima svetlo treba da nam pada na lice i šake.

Ističete higijenu spavanja kao neizostavni deo zdravstvene kulture. Koji su to detalji koje obično zaboravljamo kada je u pitanju pravilno odmaranje tokom noći?

Tako je. Tokom spavanja dolazi do koncentracije melatonina u našem organizmu. Bez normalnog dovoljnog spavanja, naš mozak, naše telo i naša duša ne mogu da funkcionišu kako treba. Dok spavamo naš mozak sortira informacije koje su dobijene preko dana, te ih pohranjuje za kasniju upotrebu.

Ako ne spavamo dovoljno, lako zaboravljamo sve što smo čitali, radili, hteli da upamtimo tokom dana. Jedan centar u mozgu zadužen je za kratkotrajnu memoriju, a jedan za dugotrajnu memoriju. Tokom spavanja dolazi do sortiranja informacija i njihovog premeštanja iz kratkotrajne u dugotrajnu kategoriju. Da bi se to desilo treba nam dubok san i melatonin. Ja melatonin volim da zovem eliksirom ili dopingom naše duše i tela.

Dakle tokom dana treba da dobijemo dovoljno sunčeve svetlosti, a uveče, posle 23h ili 00h treba da pogasimo elektronske uređaje. Ne moramo spavati, ali bi trebalo da makar držimo oči zatvorene. Posebno je opasno po pinalnu žlezdu ako nam na oči pada veštačka svetlost sa televizora ili kompjutera, jer tada melatonin ne može da se izluči, da se sintetiše. Prva žlezda koja se formira u našem telu je pinalna žlezda i ona se nalazi u samom centru mozga. To je žlezda koja se kod čoveka prva formira, što govori koliko je ona zapravo važna. S obzirom na to da je ona aktivna između 00 i 3h, svaka veštačka svetlost koja pada na naše oči u tom periodu oštećuje njeno funkcionisanje. Isto tako trebalo bi izbegavati fizičke vežbe pre spavanja (najmanje 2 ili još bolje 3h pre odlaska u krevet). Pred odlazak na spavanje trebalo bi da se relaksiramo (preporučuju se: tuširanje, topla kupka, lagana šetnja, čaj od matičnjaka i nane sa medom, opuštajuća muzika, razgovor sa voljenom osobom, detetom, članovima porodice, razmišljanje, meditacija odnosno molitva, planiranje sutrašnjeg dana, itd.).

Kada smo korigovali upotrebu tehnologije i uveli dobre navike, koje to navike bi trebalo da izbegavamo?

Generalno, sve toksine i pre svega alkohol i cigarete. Naime, jeste da može zvučati prestrogo, ali nikakav alkohol (i malo je previše za mozak). Izgled mozga putem magnetne rezonance pokazuje da alkohol ima štetan uticaj na mozak iako se čovek ne opija. Čak i čaša crnog vina nije bezazlena i bezopasna za naš mozak. Alkohol je naročito opasan pre 25 godine, i osobe ženskog pola ga teže metabolišu nego muškarci; čeoni režanj završava svoje formiranje oko 25 godine (alkohol pre svega oštećuje i umrtvljuje upravo ovaj frontalni režanj).

Da li se sve ove dobre navike, koje ste nabrojali, preporučuju i kada je u pitanju poboljšanje neuroplastičnosti mozga?

Definitivno. Moderan način života konstantno nas izlaže stresu. Taj hronični stres podstiče lučenje kortizola i adrenalina, što konstantno oštećuje naše moždane ćelije. Dugo je smatrano da se oštećene moždane ćelije ne mogu regenerisati, međutim novija istraživanja pokazuju da to nije slučaj. Svi postupci koje sam naveo povećavaju našu sposobnost regeneracije mozga i istovremeno poboljšavaju njegovu neuroplastičnost.

Pomenuo bih još da su važni i redovno hidriranje (sa vodom mi praktično ,,zalivamo’’ naš mozak) i pravilna ishrana, no, u vezi sa ishranom, to je zaista široka tema i ostavio bih je za neku drugu priliku.

Doktor Ivanov, specijalista interne medicine, ima svoju privatnu praksu, redovni je predavač na učiteljskom fakultetu, osnivač je Centra Edem. Zalaže se za zdrav način života i vegetarijanstvo, u svojoj praksi pored klasične medicine oslanja se takođe na prirodne (alternativne) metode i upućuje svoje pacijente na to da menjaju svoje životne navike. Njegova predavanja možete čuti u našoj zemlji ali i širom sveta.




Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “O tehnologiji i zdravlju sa dr Draganom Ivanovim (drugi deo)”


« Nemanja Nikolić prva letnja akvizicija Partizana

RSS trendovi

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook