Neka živi knjiga

dana Aug17 2012

Mnogi ljudi uživaju da prave segregacije. U svakoj sferi. Nesigurni su u nepoznatom, te kreiraju strogo definisane kompatrmane, dogmatski i gorljivo štiteći granice. Prečesto se iznenađuju eklektičkom slobodom koja primamljivo isijava iz života kvalitetnih, individualistički nastrojenih duhova. Previše toga proglašavaju nespojivim, konstantno morališu, daju sve od sebe da sopstvenom ograničenošču zaraze i druge, nekad i u najboljoj nameri. Svi mi znamo mnogo takvih. Nesvesno, popuštamo diskretnoj indoktrinaciji. Nekad čak donekle i usvojimo takva gledišta. Međutim, većinom se samo strogo držimo mejnstrima i pogled ni misao nam, jednostavno, ne skreću bilo kom alternativnom pravcu.

Istina i lepota su svuda oko nas. U trivijalnostima čak. Treba ih samo pronaći. Dozvoliti im da oplemene našu dušu i um. Nema sitnica, sve je značajno na svoj način. Ne poseduju stvari nas, već mi njih i moramo razumeti njihovu osnovnu svrhu, a ona je da nam služe. U svakom smislu.

Ljudi sve manje čitaju. Shvataju to kao mučnu obavezu. Izgovaraju se, nedostatkom vremena, umorom, nezainteresovanošću. Istraživanje i regulisanje te pojave dužnost je stručnih lica. Ipak, nepobitna činjenica stoji: postoji literatura za svakog. Čitanje nas nosi u svetove koje sami stvaramo na način na koji to ne može ni jedna druga umetnost, omogućava nam da živimo hiljadu života. Kao takva, knjiga zaslužuje najdublje poštovanje.

Poštovanje dolazi iz duše, kao najčistiji oblik divljenja i uvažavanja. Cene se prave vrednosti, a ne dogme. Ceni se istina, a ne instruirana laž.

Knjiga zapravo znači svitak. Nekada je to podrazumevalo jedan papir. Sada govorimo o gomili papira u jednom, bukvalno, paketu. Kao takav, mora imati korice. Koje ne moraju biti baš uvek onakve na kakve smo navikli. Knjige se ionako moraju zaštititi, pa zašto ne biste samo odabrali, pa i kreirali zaštitu? Sećate se kako je kapetan Nemo sve svoje knjige uvezao u isti povez? Ako volite ružičasto, zašto ne biste svoju knjigu zaštitili upravo roze omotom? Krznenim, možda? Dobro rešenje bi svakako bile svila, koža, ali zašto ne i šljokice, recimo? Šta god nas čini srećnim. Činimo to svakodevno s mobilnim telefonima, sveskama, rokovnicima, računrima. Ne postoji ozbiljno i neozbiljno u umetnosti i lepoti. Knjiga ima trajnu vrednost, ali u našim dušama. Lepota ima mesto u svakom kutku našeg šivota. Zato se to i zove primenjena umetnost. Umetnost je najuzvišeniji izraz ljudskosti. Neozbiljan je onaj ko umetnost proglasi neozbiljnom.

Ovo su samo neke od ideja kako ukrasiti korice knjige. Sigurna sam da nije teško naći knjigovesca ljubaznog da ispuni našu naivnu, simpatičnu molbu. Iskoristite ideje sa albuma, rokovnika i svega ostalog. Lepota je svuda oko nas. Osetimo moć knjige i lepotu sopstvene kreativnosti.


Dejana Savić
je student pete godine medicine. Završila je srednju medicinsku, smer zubni tehničar. Piše realistične pripovetke. Bavi se naučnim radom. Iz hobija se bavi čitanjem, crtanjem kreacija, vajanjem figurica od voska i gline, crtanjem, orijentalnim plesom, skupljanjem recepata. Voli te piše i deli sa drugima svoja saznanja i mišljenje. Za nju je lepota način života. Smatra da nema neposrednijeg izraza ljudske kreativnosti od one umetnosti kojom sebe ulepšavaju. | na twitter-u | facebook-u | tema: dizajn, inspiracija | tagovi: ,



Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “Neka živi knjiga”


« Modna revija mladih dizajnera

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook