Mimomimomiiiiiiiiii by Bojana Vunturišević

dana Nov24 2012

Njihov zvuk je jedinstven i drugačiji, a ona nekako posebna. Kao mala nije stajala pred ogledalom i zamišljala sebe kao pevačicu, već se penjala po stolovima. Kada je prvi put čula svoj glas na školskom razglasu, zaklela se da više nikada neće pevati. Danas, čudesan glas Bojane Vunturišević  je jedan od omiljenih na ovim prostorima, a njen bend Svi na pod jedan od najpopularnijih.

Koja ti je omiljena vežba za raspevavanje?
Postoje onih čuvenih 15 minuta pred nastup kada je baš ta vežba predmet zezanja čitavog benda. Ta vežba i nije tako komplikovana, a i nije baš primer za slediti. Neki kažu da je ona posledica konzumiranja duvana, dok su drugi zastupnici teorije da je vežba posledica nervnog rastrojsta pred nastup. Dakle, dragi gledaoci, samo kašljite, pevaćete kao slavuj.

Šalim se. Za raspevavanje su uvek dobre one proverene i dosadne vežbe sa školskog hora.

Možeš li nam to napisati slovima?
Mi – mo – mi – mo – mi – mo – mi – mo – miiiiiiiiii. Pa ga onda zakoplikujemo malo sa: lam – pa, lam – pa, lam – pa, lam – pa, lam – paaaaaaaa.

A omiljena nota?
Nemam omiljenu notu, ali mi je c-moll verovatno najdraži tonalitet. Ispostavilo se da kad god krenem da pišem neku pesmu, odmah mi prsti “padnu” na osnovni trozvuk pomenutog tonaliteta. Mada, kada malo bolje razmislim, omiljena nota… hajde da budemo precizni, ne nota, vec ton, mi je malo G.

Da li si kao mala stajala pred ogledalom i zamišljala sebe kao pevačicu?
Mislim da sam pre bila na stolu nego ispred ogledala. Ko bi tada zaključio da ću završti u rokenrol ekipi. Sto i rokenrol, nekako se ne slaže.

Koja je bila tvoja omiljena igračka?
Kasetofon foreva! Na tom starom kasetofonu, koji je i danas živ, su nastali moji prvi audio snimci: urnebesna izvedba “Brazil, Spanija, Kolumbija” i prva autorska pesma “Medo, medo, nemoj ići, nemoj ići, slatki, slatki, slatki smo zaraciooooo”. Ni dan danas ne mogu da skontam šta sam zapravo htela da kažem tim tekstom.

Kada si prvi put stala pred mikrofon?
Osnovna škola, treći razred i školska priredba. Tada sam pevala pesmu Minje Subote “A ja bih da se igram”. “U malenoj sobi, ja pišem, računam, a zatim vežbe iz klavira”. Nije mi bilo teško da se poistovetim sa tekstom, ali se sećam da sam se zgrozila nakon što sam prvi put čula svoj glas iz razglasa i da sam se zaklela da nikada više pevati neću.

Paviljon Cvijeta Zuzorić, na šta te podseća?
Na mladost, prve studentske dane, drum n bass, i na Testera Crew žurke.

Predaješ u školi za rok i pop muziku Master Blaster. Ko su tvoji đaci. Opiši nam jedan tvoj čas?
Da, u toj školi sam učiteljica hora. Prilično je uzbudljivo i interesantno, mada smo tek na samom početku, i hor, a i ja u ulozi učiteljice. Đaci su mi divni i imamo fenomenalan odnos. Barijera nastavnik – učitelj ne postoji. Hor smo shvatili kao naš bend, mnogoljudni bend, i zajedno se trudimo da napravimo nešto lepo, da uživamo u muzici.

Pošto ste vežbe raspevavanja već savladali na početku intervjua, predlažem vam da pređemo na repertoar. On je za sada baš mali, obzirom da smo na početku, ali, evo, izaberite vi: Elektricni Orgazam ili Michael Jackson. Samo vas molim da ne kasnite i da budete redovni, jer jedva čekam da pređemo na komponovanje autorskih pesama. Takođe vas molim da napravite polukrug. Ja ću stati u sredinu i trudiću se da se razmašem najviše na svetu, da vam pokažem neki korak, jer sam videla na prethodnoj školskoj priredbi da se mnogo stidite kada stanete ispred mikrofona. Dakle, odbacite stid i zezanje počinje.

Imaš li omiljenog đaka, nekog koga bi posebno pohvalila?
Svi su, zaista, fenomenalni. Retkost je, u današnje vreme, sresti mlađu ekipu sa kojom delite skoro ista muzička interesovanja. Njihovi junaci su i moji junaci. Oni odlaze na koncerte, izložbe fotografija Margite Stefanović, gledaju filmove, čitaju knjige, prave bendove, imaju koncerte. Neki od njih su već uplovili u autorske vode i prilično im dobro ide. To je buduća rokenrol scena iz Beograda.

Tvoj bend Svi na Pod i vaš zvuk je jedinstven na ovim prostorima. Čija je to zasluga?
Zvuk kreiramo svi, zajedno. On ne bi bio takav ni bez Džemala, ni Gorana, Macana ili Bambija, a pogotovu Petra koji nas je sve okupio. Taj zvuk je rezultat višegodišnjeg zajedničkog rada, ljubavi, putovanja, prepiranja, sreće, tuge…

Koji nastup, i u kom gradu ti je do sada bio najbolji?
Dani srpske kulture u Zagrebu. To je bio i naš prvi solistički koncert u tom gradu. Nastup pred malim brojem ljudi u kultnoj Tvornici. Ljubav se rodila na prvi pogled i jedva čekam da se vratimo u taj grad.

Da si postojala kao pevačica u bivšoj YU, u kojoj hali bi volela da si imala premijerni koncert?
Verovatno bismo premijerni nastup imali u Kulušić (opet Zagreb), pošto je to klub koji je ugostio mnoga svetska i domaća imena. Potom bismo svratili do Doma mladih u Sarajevu ili do Kino – Šiške u Ljubljani, zatim KIC u Podgorici i na tvrđavi u Skopju. Turneju bismo krunisali velikim koncertom u SKC-u u Beogradu. Ah, ta Jugoslavija….. prelepost preleposti.

Koju vašu pesmu izvodiš sa najviše entuzijazma?
“Ušće”. Ta stvar nam je zajednička strast i mislim da ona na koncertima zvuči najžešće. Jedva čekam novi krug koncerata kako bih proverila koja me to pesma sa drugog albuma najviše loži.

Pored glasa, tvoj stil je drugačiji. Ko se brine za tvoj outfit?
Milica Kolarić je jedna divna dama iz Beograda koja se bavi kostimom i fotografijom. Nedavno je zatvorila čuveni dorćolski modni atelje, da ga tako nazove, “Pull My Daisy”. Tu su živele razne interesantne vintage stvarčice, kao i dela nezavisnih, mladih, domaćih dizajnera.

Ko je tvoj frizer?
Dušan Petrović. Čovek koji je profesionalni plesač, fitnes trener, a makaze su mu prosto produžetak ruke. Odličan frizer, još bolji prijatelj i psiholog, što je za frizera vrlo bitna stvar.

Ovih dana puštamo kosu… ma, neka raste, ali Michael Jackson korak još uvek nisam savladala.

Da li postoji dizajner ili brend čiju garderobu najčešće oblačiš?
Verovatno su to Zara i Pull&Bear. Oni prave jednobojne pamučne majice i džins koji su tako tipični za moj svakodnevni stil. Ništa posebno, a tako pristupačno za jedan studentski džep.

Šta misliš o štiklama?
Štikle i ja smo bile u gadnoj svađi, sve dok nisam otkrila Jeffrey Campbell shoes. Kada ih obujem, plafon mi je baš baš blizu, to me neizmerno raduje, a i prilično su udobne.

Da nisi pevačica, šta bi drugo bila?
Nastavnica muzičke kulture.

Tvoj omiljeni stih?
“My eyes are green, cause I eat a lot of vegetables”. Probajte. Živa istina. Zdravo je, a i možete da dobijete “šarene oči, jer novac neće doći”.

Tvoja playlist-a za danas?
Johann Sebastian Bach “Misa h – moll”.

Na čiji koncert bi otišla u 2013. godini?
Little Dragon, bend iz Švedske. Mislim da sam se već svima popela na glavu sa njima, ali su stvarno odlični, pogotovo vokal benda Yukimi Nagano. Ona je najinteresantniji vokal današnjice. Žena koja je sarađivala sa Koop i Damon Albarn i njegovim čuvenim bendom Gorillaz koji danas ne postoji.

 Intervju je urađen u saradnji sa Sandrom Milić




Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “Mimomimomiiiiiiiiii by Bojana Vunturišević”


« Svečano otvaranje izložbe 4. Fotomaratona

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook