Ivana Pilja

dana May15 2012

Uspeti danas u modi daleko je teže nego pre, ne samo ovde u Srbiji nego i bilo gde drugde u svetu.

Pre dvadeset godina za uspeh vam je bio potreban samo talenat, rad i entuzijazam i naravno malo sreće. Opet, bila je tu tada još uvek velika Yuga sa razvijenom modnom i tekstilnom industrijom, pamte ljudi čije su karijere počele u Beku, Kluzu i ostalim našim kompanijama, danas propalim, zatvorenim.

U godinama koje su usledile nakon raspada,tekstilna industrija je takođe umrla sa bivšom državom ali i sa totalnom nezainteresovašću države da je podigne na noge i vrati joj ugled koji je imala pre, dajući joj priliku da možda postane neka regionalna vrsta INDITEXA!

U modnom svetu situacija je bila i dobra čini se shodno 0% ulaganju države ali opet za 100 novih modnih i tekstilnih dizajnera koliko godišnje dobije diplomu u ovoj sferi, naše tržište je ostalo malo i za praksu a kamoli za posao.

Neki su odustajali, prekvalifikovali se, neki otišli u inostranstvo a neki se još bore hrabro da bi uspeli.Jedna od hrabrih koja se odvažila na jedan ovakav put je mlada Ivana Pilja.

Devojka koja je diplomirala na Visoko tekstilnoj školi 2007. godine, iako je 100% naša, stvara više nego svetsku modu. Ovih dana uhvatili smo je u pauzi od priprema za novu kolekciju koju će predstaviti na predstojećoj holandskoj nedelji mode, Fashionclash.

Danas je veliki broj mladih dizajnera primoran, usled malog tržišta ali i odsustva finansijske pomoći da se teško snalazi u početku pa i kasnije radeći u totalno drugim sferama posla, ostajući veran modi još samo u sferi hobija. Da li ti je ikada prošla misao kroz glavu”u ovome nema budućnosti, ajde da se bavim nečim drugim”?
Put je težak ali smatram da samo ozbiljni i predani ovom poslu uspeju. Niko na našoj modnoj sceni nije uspeo a da se nije godinama borio i trudio za svoje mesto u modnom svetu.Svako ko je spreman da se ozbiljno posveti ovom poslu, mora da bude spreman i za velika odricanja jer uspeh ne dolazi  lako i preko noći, iza toga stoji dosta truda i rada i svesnost da ništa nije sigurno. Ipak, da ne vidim budućnost u svemu tome što radim ne bih se ni bavila istim a rizik prihvatanja vaše linije od strane tržišta uvek će postojati, bilo da je reč o komercijalnoj, nosivoj ili umetničkoj kolekciji. Na nama dizajnerima je sva sloboda da odlučimo hoćemo li da se prilagodimo tržištu, što se često dešava ili da pokušamo da nametnemo svoje ideje, svoj stil. U oba slučaja, put je težak .

Tvoj početak karijere vezuje se za rad u sferi komercijalne, sportske odeće. Koliko se ta sfera razlikuje od ove autorske koja je krajnje konceptualna i suprotna  u formi i upotrebi  od sportske odeće?

Da, i pre ali i sada nekako moja karijera se vezivala za sportsku odeću. Trenutno baš radim kao jedan od dizajnera brenda RANG, u firmi Planeta Sport. Međutim, iako većina ljudi smatra nespojivim ove dve linije, što neosporivo one jesu u nekim tačkama, ja se trudim da im nađem nešto zajedničko, pre svega ceo taj rad, smatram izazovom koji mi je pomogao da u svakoj liniji nađem iskorak, podstaknut upravo tom suprotnošću. U svojoj autorskoj kolekciji, pre i sada se bavim dekonstrukcijom, koja ima polazne tačke i u sportskoj odeći, dok se u sportskoj liniji trudim da na što bolji način istaknem figuru, kao i ženstvenost. Takođe, smatram da bi dobar dizajner trebao da poseduje moć prilagođavanja svakoj liniji, jer je neophodno da oseti zahteve tržišta koji sve više uslovljava, upravo taj mix u globalnom trendu.

Koji momenat je bio presudan da kreneš u samostalnu priču, u autorsku modu? Šta ti je tada bilo najlepše a šta najteže?
Diplomska kolekcija utabala je put ka samostalnoj priči koja je od početka školovanja bila tu negde planirana u mojoj glavi. Što se tiče lepog ili ružnog, ne bih se izrazila da je nešto konkretno bilo najteže. Sam proces je istovremeno i sladak i stresan jer proces izrade kolekcije od skice do gotove kolekcije je vrlo podložan promenama, konstantnim probama, jurnjavi za materijalima i brizi oko toga da sve protekne na kraju u redu. Opet, ta izrada je i najlepši deo procesa, momenat kada vidite da vaša kreacija dobija svoj život.

Šta te inspiriše najviše tokom dizajniranja? Da li su to neki ljudi iz mode i njihov rad ili ipak određeni periodi, običaji, različite forme?
Uglavnom me najviše inspirišu različite forme koje se mogu naći svuda oko nas.

Ti si jedna od retkih ako ne računamo već priznate Roksandu Ilinčić, Anu Šekularac kao i Marka Mitanovskog koji su imali priliku da svoje kolekcije predstave i na inostranim nedeljama mode. Svoju prvu autorsku kolekciju predstavila si tako, 2010.godine na Fashionclash holandskoj nedelji mode. Svoju najnoviju kolekciju predstavićeš opet tamo pa kako je došlo na samom početku do te saradnje koja se evo vidimo, nastavlja i ove godine u junu?
Da, u Holandiji ću predstaviti svoju novu kolekciju u junu mesecu. Naša saradnja traje još od 2010.godine i počela je spontano.Videli su moju diplomsku kolekciju koja im se izuzetno svidela i izrazili su želju da je prikažem na njihovoj nedelji mode, FASHIONCLASH, fenomenalnom modnom događaju koji mi je prvi ukazao poverenje kao mladom, neafirmisanom dizajneru i pružio priliku da prikažem svoju diplomsku kolekciju inostranoj modnoj publici. To je bio više nego dobar početak jedne diplomske kolekcije.

Tvoja prva kolekcija kojom si i došla u modnu orbitu današnjice bila je nešto krajnje drugačije na našoj modnoj sceni. Neobično, avangardno, skoro pa scenska odeća. Da li nastavljaš u istom stilu ili nas iznenađuješ sa nečim totalno novim?
Ostajem verna svom stilu, jer je to ono što sam ja, što volim i u čemu sam dobra. Nova kolekcija naravno donosi drugu atmosferu, novu inspiraciju kao i neke novine koje ćete videti čim se vratim iz Holandije.

Za koga kreiraš? Tvoja odeća je ipak specifična, misliš li da nju može svako da ponese ili samo onaj ko ima stav i stil sa kojim želi da odskoči od drugih? Kako vidiš kompromis konceptulne mode i komercijalne? Da li je to budućnost mode?
Moja kolekcija je namenjena određenoj, ciljnoj grupi, jer je vrlo snažna kako u formi tako i u materijalima i ne može svako da je ponese. Što se tiče kompromisa između konceptualne mode i komercijalne, verujem da je taj kompromis neophodan i  prisutan već sada, jer su te dve sfere usko povezane, možda ne na prvi pogled, ali upravo iz konceptualne mode se rađa komercijalna sa elementima ili atmosferom konceptualne.

Ida Prester iz Lollobrigide često nosi Ivanine modele

Šta smatraš da je najpotrebnije za uspeh u modi i šta bi poručila mladim dizajnerima, šta je potrebno da bi obezbedili svoje mesto na modnoj sceni?
Budite originalni, autentični i verujete u sopstvene ideje.


Ana Dodig
je veliki hedonista.Zaljubljenik u film,muziku i ples. Voli proleće,jutarnju kafu a najviše od svega, more! Koliko god se trudila da racionalno ide kroz život, kreativna crta je stalno vuče ka snovima i u visine. Uverena je da uspeh leži u svima nama, samo ako verujemo u sebe! Zato,keep ur head up and heart strong! kafenisanje i ostalo | na twitter-u | facebook-u | tema: ličnosti, mladi i kreativni | tagovi: , , ,



Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “Ivana Pilja”


« Extreme Intimo S/S 2012

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook