Improvizovana tišina Vasila Hadžimanova

dana Jan23 2013

Klavir je njegov instrument, a muzika njegov život. Iako, na pitanje “zašto baš klavir”, Vasil Hadžimanov, naš najbolji džez muzičar, nam je odgovorio da ni sam ne zna zašto, ali sa 6 godina je upisao muzičku školu Mokranjac i tada je sve počelo. Njegova neizmenra ljubav prema muzici, upornost i veliki trud, danas, nakon više od 15 godina karijere, dozvoljavaju mu da uživa u plodovima svog rada. Međutim, ono što mu nedostaje, a posebno pred nastupe jeste tišina. Iako se retko susreće sa istom, obožava je.

Ćao Vasile, pred početak ovog intervjua, molila bih te da izabereš pesmu za današnji dan i napišeš nam koja je to pesma?
“Aquas de Marco”- Elis Regina i Tom Jobim

Kako je klavir postao deo tvog života?
Sa 6 godina sam upisao muzičku školu “Mokranjac”. Ni sam ne znam zašto, ali sam izabrao klavir. Ostalo je istorija.

Da li bi mogao ukratko da nam opišeš tvoj prvi nastup pred publikom?
Prvi, zvanični nastup desio se pre oko 23 godine. Novi Sad, klub “24”. Imao sam tu čast, da sviram sa mojom tetkom Biserom Veletanlić i mojim profesorom, divnim basistom i pedagogom, Vojinom Draškocijem. Imam negde i snimak tog nastupa. Ja sa 16 godina, bubuljičav i dve velike figure naše jazz i zabavne muzike, zajedno na sceni. Međutim mislim da se nisam obrukao.

Imaš li neki poseban ritual pred koncert?
Sve više mi je potreban mir i tišina u garderobi. Počeo sam da insistiram da samo članovi benda i ljudi iz organizacije imaju pristup backstage-u. Zamara me svaka priča i gnajvaža sa drugim ljudima, pred nastup. Posle, može sve.

Koju pesmu izvodiš sa najviše entuzijazma?
Ne pravim razliku u tom kontekstu. Na koncertima VH benda se nikad ne zna kako će koja pesma da se oblikuje, što je negde i najzabavniji deo koncerta. Samim tim entuzijazam je neophodan od izlaska na binu do kraja koncerta, da bi sva ta improvizacija izašla iz nas u najboljem mogućem obliku.

“Ohrid” – šta predstavlja za tebe?
Divan grad, divno jezero i zaštitni znak Makedonije. Sa druge strane, tokom mog boravka u Americi, kompozicija koja se desila iz najčistije i najiskrenije nostalgije prema celom našem Balkanskom regionu.

Vaša pesma „ Perdao“ ima elemenata koji podsećaju na melodije Pat Metheny-ija. Koliki i kakav je uticaj ovog poznatog džez muzičara na tvoje muzičko sazrevanje?
“ Perdao” na portugalskom znači opraštanje. Sama činjenica da je naslov na tom jeziku pokazuje moju naklonost i ljubav prema Brazilu, iako nikad nisam imao tu sreću da odputujem u tu zemlju. Pat Metheny se na više svojih albuma oslanjao na muziku Brazila i sam je priznao da je ideje za većinu kompozicija sa svojom “Pat Metheny group” dobio od poznatih Brazilskih autora. Hoću da kažem da veza nije direktna ali da je potpuno na mestu i činjenica je da sam naslušan njegove muzike.

Ko su još muzičari koje bi izdvojio, a da su ostavili trag na tvoj današnji rad?
Lista je predugačka ali ajd da pomenemo njih nekoliko: Weather Report, Miles Davis, Joe Zawinul, Herbie Hancock, Wayne Shorter, Hermeto Pasqual, Tom Jobim, Theolonius Monk, Jimi Hendrix, Keith Jarrett, Dave Holland, Jack de Johnette, Chaka Khan, Prince, Stevie Wonder, Bill Frisell, Bojan Z, Vojin Draškoci, Bato Andonov, Marko Đorđević, Toni Kitanovski, Teodosi Spasov i naravno Senka, Zafir i Bisera.

Berklee College of Music – tvoje iskustvo u 5 reči.
Najbolja škola za modernu muziku!

Šta misliš o muzičkoj sceni u Srbiji i regionu?
Na prste jedne ruke bih mogao da nabrojim one koji se istinski bave muzikom, zarad muzike.

Na kom nivou je muzička prosvećenost, društva koji te okružuje?
Svi imaju isključivo jedan cilj. Da zarade novce.

Profesor si u prvoj školi za rok i pop muziku Master Blaster u Beogradu. Ko su tvoji , učenici. Da li bi nekog posebno pohvalio?
Stevan Milijanović. Posvećen, talentovan, pametan i vredan. Ima apsolutno sve što je potrebno za jednog pravog i uspešnog muzičara. Naravno samo ako se nešto iz gornja dva pitanja promeni na našoj sceni.

Šta nedostaje Srbiji kada je u pitanju muzičko obrazovanje?
Izbor. Naša Beogradska akademija je tek sada dobila jazz odsek. To je tek prvi korak. Fale nam programi i smerovi za druge modernije muzičke pravce, kao i za produkciju, biznis, filmsku muziku itd. Lista je duga. Sa pravim školskim programom i izborom predmeta i smerova, dobićemo i preko potrebne kadrove koji konačno mogu da zamene priučene folirante koji sada žare i pale.

Nedavno je završena turneja sa Darkwoodima i tvojom tetkom Biserom Veletanlić. Kakvi su tvoji utisci?
Turneja je prošla više nego dobro. Još jednom se pokazalo da su ljudi željni drugačijeg zvuka i da priča o publici u unutrašnjosti, koja samo sluša smeće od muzike, ne pije vodu. Ja se nadam da će ova turneja, kao i Jelen Turneja, kao i mnogobrojni drugi koncerti u Srbiji, na kojima sam učestvovao, probuditi one koji suštinski nešto mogu, da promene u kulturi i muzici u ovoj zemlji.

Planovi posle turneje?
Miksamo novi album Vasil Hadžimanov benda i krećemo na promotivnu turneju po Srbiji i regionu. Cilj nam je da nastupimo na svim jazz festivalima u našoj zemlji, kojih, verovali ili ne, ima čak 12.

Šta misliš o “tišini”?
Obožavam je, a tako se retko srećem sa istom.

Pesma, stih ii kompozicija koju bi voleo da te prati u 2013. godini?
Pa s’obzirom da ćemo većinu 2013. da predstavljamo naš novi album, predpostavljam da će to biti “Taka i taka stvar”.

 

 

 




Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “Improvizovana tišina Vasila Hadžimanova”


« Gucci Cruise 2013.

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook