Imago Mundi – razgovor sa Lućanom Benetonom

dana Jul25 2018

Umetnik je u svojoj suštini avanturista, govorio je Tomas Man. On je putnik sa vatrenom željom da istražuje nove dimenzije. Dimenzije koje dostižu vrhova planina ili beskonačnost okeana.

Projekat Imago Mundi predstavlja umetnost u kojoj nema granica, umetnost gde daljine postaju blizine, a čija bogatsvo se ogleda upravo u spajanju kontrasta i razlika. Gospodin Lućano Beneton, osnivač kompanije i grupe Beneton, ali takođe i veliki kolekcionar umetnina, projektom Imago Mundi čiji je idejni tvorac, želeo je da pokaže da umetnost ne poznaje granice, a da je upravo različitost ta koja može da učini svet boljim mestom za život.

11_Luciano-Benetton

Ovaj projekat okuplja više od 25 000 umetnika koji dolaze iz 150 zemalja. Imago Mundi je zapravo skup kolekcija umetničkih radova ovih umetnika koji su prikazani na malom formatu 10×12 cm. Od 2014 godine projekat Imago Mundi putem različitih izložba je je izlagan po svetu, a trenutna izložba otvorena 29. maja u Trstu pod nazivom “Join the Dots”, stavlja akcenat na umetnost istočne Evrope i pre svega balkanskih zemalja.

Saša Janjić, kurator kolekcije srpskih umetnika koja nosi naziv “Serbia Reconsidered”, a koja čini deo ove izložbe kaže da je ideja bila da se predstavi što raznovrsniji spektar umetnika koji trenutno stvaraju u Srbiji, tako da se u selekciji nalaze veoma mladi umetnici, koji su tek završili akademiju, pa do starijih umetnika koji su na sceni prisutni više decenija.

“Ovom selekcijom želeli smo da pokažemo da pored Beograda postoje i drugi umetnički centri poput Novog Sada, Niša, Subotice, Užica, Šapca, Kragujevca, Kraljeva, u kojima rade veoma talentovani umetnici. Selekcija predstavlja umetnike različitih poetika, različitih interesovanja koja se kreću od reagovanja na aktuelne probleme, kao što su tranzicija, migracije, odnos centra prema periferiji, pa do poigravanja sa sopstvenom pozicijom, autorefleksijom i distopijom današnjeg sveta” – tvrdi Janjić.

A na pitanje kakvo je trenutno stanje umetnosti u Srbiji, Janjić smatra da je umetnost u Srbiji u fazi transformacije koja je usledila usled promenjenih okolnosti kako u samom društvu tako i u samom sistemu umetnosti. Za razliku od socijalističke Jugoslavije kada je država obilato pomagala i finansirala umetnike, današnja država i društvo doživljava umetnost kao nešto „drugo“, kao nepotrebnu aktivnost koja sa svoje strane ima veliki kritički potencijal koji ni jednoj vlasti ne odgovara.

A više o samom projektu Imago Mundi, kao i o izložbi otvorenoj prošlog meseca u Trstu, razgovarali smo sa gospodinom Benetonom.

Imago Mundi je umetnčki projekat, ali isto tako ideja o svetu bez granica. Idejni ste tvorac ovog projekta koji spaja različite kulture širom sveta. Kako je sve počelo?

Imago Mundi je nastao sasvim slučajno, tokom mog putovanja 2006. godine u Južnu Afriku. Nalazio sam se u jednom ateljeu u Ekvadoru i kada sam pitao umetnika Miguela Betankoura da mi da papir kako bih zapisao njegov kontak, on mi je dao jedan crtež na platnu, malih dimenzija. Ovaj njegov gest me je oduševio i dodatno stimulisao. Videći moje iznenađenje, moji saradnici iz Južne Afrike su mi posle mesec dana poslali u Italiju više od 200 umetničkih radova razlićitih umetnika. Tada sam pomislio da bi trebalo valorizovati tu kolekciju i tako je zapravo nastao prvi katalog pod nazivom “Ojo Latino”. Upravo odatle počinje ovaj planetarni projekat, koji predstavlja otkrivanje različitih kultura putem savremene umetnosti.

Proputovali ste ceo svet. Na koji način su povezana vaša putovanja sa projektom Imago Mundi?

Uvek sam voleo da putujem i zahvaljujući mom poslu, video sam ceo svet. Imago Mundi na neki način predstavlja nastavak mojih putovanja. U životu sam oduvek težio da upoznajem kulture koje su različite od ove naše.

Izlozba Trst

Reč je o kolektivnom no-profit projektu u koji su uključeni umetnici iz celog sveta. Da li bi ste stavili poseban naglasak na nekog umetnika ili zemalju, koja zaslužuje posebnu pažnju?

Za Imago Mundi, svi umetnici su jednaki. Pored nacija i zemalja u kojima je životni standard sigurniji, želimo takođe da prikažemo umetnost zemalja koje su daleko i imaju manju pažnju. Mislim na zemlje poput Avganistana ili Iraka ili neke od afričkih zemalja. Jedan od objektiva ovog projekta je takođe dati vizibilitet zemljama gde još uvek nije razvijeno prisustvo muzeja, galerija ili gde ne postoji umetničko tržište.


Jednom prilikom ste rekli da umetnost može da uradi ono što politika ili ekonomija ne mogu. Na šta ste konretno mislili?

Ubeđen sam da je upravo umetnost ta koja može stići tamo gde politika ne može, recimo kada je reč o komplikovanim situacijama ili sukobima. Recimo, ponosan sam na naš kurdski katalog koji sadrži umetničke radove 115 kurdskih umetnika koji žive u četiri različite zemlje, Turska, Irak, Iran i Sirija – i tako zamišljam kurde kao ujedinjen narod. Još jedna kolekcija koja mi je jako draga, jeste katalog Sirije. Upravo iz razloga što je katalog realizovan tokom rata, što je dokaz da umetnost postoji i živi i tokom sukoba ili u izbeglištvu.


Izložba “Join the Dots” koja je trenutno izložena u Trstu prikazuje 40 kolekecija iz 38 zemalja, uglavnom iz istočne Evrope. Koliki je značaj grada Trsta u odnosu na istočnu Evropu?

Trst je veoma važan grad zbog svoje geografske pozicije, kulture, istorije, tradicije. U ovom momentu kada je grad takođe raskršće u kojem se susreću različiti narodi i nacije, mislim da naš projekat baš tu pronalazi svoj smisao. Ova izložba je do sada najveća po broju izloženih radova koju smo realzovali, i mislim da upravo to potvrđuje otvaranje grada Trsta prema svetu. Pre svega prema narodima istočne Evrope, ali isto tako i prema mediternaskim zemljama i zemljama bliskog istoka. Među radovima, izloženim u bivšoj ribarnici u kojoj je otvorena ova izložba, želeo sam da se nađe i citat novinara i pisca poreklom iz Trsta, Paula Rumiza , a koji kaže – “Mi koji se nalazimo na vrhu brda, kao i na pristaništu, možemo videti celu Evropu, kao i Tursku bez da se pomerimo milimetar. Možemo zamisliti Odisejeva ostrva ili pivnice u Pragu u kojiima je slavni Hrabal stvarao likove svojih priča, ili da osetimo divlji miris stepa sa one strane Dunava”.

Koja je vaša veza sa Balkanom, zaparavo sa Srbijom?

To je teritorija koju dobro poznajem i koju volim zbog njene prirode, istorijskog bogatstva, ponosa njenog naroda. Balkan predstavlja vrata Evrope. Prošle godine Imago Mundi je imao izložbu u Sarajevu i jako sam ponosan na to. Inače, od kada smo otvorili prvu radnju u Beogradu početkom 90-ih godina, posetio sam bezbroj puta Beograd, grad koji ima neku posebnu draž i koji volim. U Nišu imamo takođe fabriku koja zapošljava preko 2000 ljudi. U radovima umetnika koji dolaze iz Srbije, a deo su projekta Imago Mundi, pronašao sam vitalnost, energiju, dinamičnost, ali i ironiju koju poseduje srpski narod.

Tatjana Đorđević




Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “Imago Mundi – razgovor sa Lućanom Benetonom”


« Rat klima u kancelariji: Koja je prava temperatura na radnom mestu?

RSS trendovi

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook