Golubica mira iz Srbije – Aleksandra Manasijević

dana Jul5 2016

Aleksandra Saška Manasijević je mlada, talentovana glumica koju je šira publika upoznala ulogom u filmu Guča. Nakon toga, u Saškinoj karijeri nižu se uspesi, a kada nešto radite sa ljubavlju to onda nađe put do publike, ali i do nagrada. Na nedavno održanom internacionalnom pozorišnom festivalu u Jordanu, lepa glumica, osvojila je nagradu za najbolju mladu glumicu. Festival je otpočet je karnevalom gde su predstavnici svake od osam zemalja šetali ulicama Amana u nošnjama svoje zemlje. Nešto pre toga, na festivalu u Egiptu, Saška i njene koleginice osvojie su nagradu za najbolju predstavu i ostavile publiku bez teksta. O svojim iskustvima, doživljaju Bliskog istoka, ali i planovima, Saška je govorila za naš portal.

Kako si znala da je gluma tvoj životni poziv?

Odrasla sam u porodici koja je volela i voli pozorište. Kao mala sam redovno posećivala pozorište sa roditeljima i tako sam zavolela glumu i odmah se orjentisala na nju. Bila sam zapažena kao mlada devojka u pozorišnim krugovima i nakon kastinga izabrana sam za glavnu zensku ulogu u filmu Guča, koji je imao ogroman uspeh. Nakon ovog filma dobila sam ponudu za niz drugih filmova i postala sam popularna u tim krugovima. Kasnije sam se opredelila za akademiju.

Po čemu pamtiš svoje početke?

Pamtim po radu koji je bio dosta naporan na ulozi u filmu Guča, gde sam ostvarila ulogu mlade devojke koja ruši društvene norme i običaje jedne patrijarhalne sredine.

Koju ulogu bi posebno izdvojila?

Najpre bih izdvojila ulogu Sofke u vranjanskom pozorištu koje je davalo predstavu Nečistu krv u obeležavanju godišnjice Bore Stankovića. Nakon kritika koje su izašle u beogradskoj štampi, posebno u Politici, gde su date veoma pozitivne ocene moje uloge, porastao je interes režisera za moje angažovanje u drugim pozorištima.
Inace, mislim da mi je bila vrlo interesantna uloga princeze Olivere, u filmu Put ružama posut, koji tretira aktuelne teme kosovskog boja i kasnije sudbine srpskog naroda.

Koliko jednoj mladoj glumici znači nagrada za najbolju glumicu koju si ti nedavno osvojila u Jordanu?

Znači veoma mnogo jer je to pre svega afirmacija moga dosadašnjeg rada i napora koji ulažem u profesionalnom usavršavanju. Ovo tim više što sam ja ovu nagradu dobila u oštroj konkurenciji sa koleginicama iz nekih drugih evropskih pozorišta.

Da li ti je to prva velika nagrada u karijeri i pretpostavljam da sada može biti samo podsticaj za budućnost, zar ne?

Svakako mi je podsticaj za budućnost, ali svakako ne manja nagrada koju smo dobile na međunarodnom pozorišnom festivalu u Egiptu, gde je naš komad Karakondžule 99 dobio prvu nagradu u konkurenciji od 18 pozorista, među kojima su poznata pozorišta iz Moskve, Pariza, Rima Berlina.

Reci nam nešto više o samom projektu koji ti je doneo nagradu?

To je antiratni komad, koji smo moja koleginica i ja napisale za pozorišni festival u Alžiru, koji je takođe i tamo imao veliki uspeh. Tamo se nagrade nisu delile, ali je naša predstava dobila počasno mesto pa smo je tako igrale za dan oslobođenja Alžira od francuske kolonije, prvog novembra. Tada smo dobile niz poziva da učestvujemo na više drugih festivala, posto je komad imao najaktuelniju moguću temu, antiratnu, a mi smo, iako samo dve glumice pesmom i igrom dočarale ljudima svu tragediju koju nosi rat. U Alžiru, a kasnije i u Egiptu publika je bila u suzama.

Pored ovog, sa svojim koleginicama Marinom i Tanjom, osvojila si još jednu nagradu u Egiptu, jel to znači da vas je Istok baš zavoleo?

Obzirom na univerzalnost teme protiv rata i naših glumačkih ostvarenja, mislim da bi i na drugim kontinentima takođe imali sličan uspeh sto pokazuju pozivi iz Italije, Španije i Francuske, a predstava je doživela veliki uspeh i na premijeri koja je nedavno održana u Beogradu.

Golubice mira iz Srbije je epitet koji ste ponelе, pa me zanima kako izgleda igrati pred “tuđom” publikom?

Naravno nije bilo jednostavno igrati po prvi put na francuskom i engleskom jeziku, ali vec nakon prvih scena mi smo odmah dobijale ovacije publike koje su pratile celu predstavu i u Alžiru i u Egiptu i u Jordanu.

Da li glumci, inače, prave razliku izmedju publike, ili je ona ista, ma u kojoj državi da se nalazi?

Prema mojim iskustvima mislim da glumci ne bi trebalo da prave razliku jer je svaka publika zahvalna i pažljiva, a glumci treba da nađu način da svojom glumom i tekstom izazovu interes publike.

Ono što je pored karijere bitno, jeste i ljubav, pa nam otkrij da li ti i na ljubavnom planu podjednako dobro ide?

Pitanje je dosta teško. Ja mislim da i na ovom planu imam uspeha, jer se ne mogu požaliti na moje dosadašnje ljubavi, kojih nije bilo mnogo, ali su bile snažne. Ustvari za ljubav, kao i za pozorište, neophodna je strast.

Kad smo već kod ljubavi, koliko je ona bitna za posao kojim se baviš?

Nije najbitnija, jer je u ovom poslu najvažniji rad i uživanje u njemu, ali ljubav pomaže jer je onda covek boljeg raspoloženja. Zato je ljubav svakako jedan faktor koji pomaže u našem poslu.

Imaš puno planova i projekata, ali koji bi posebno izdvojila i najavila?

U narednom periodu imam dosta značajnih projekata kao što je septembarska premijera komedije Talenti, premijera moje prve monodrame Bibliotekarka, takođe komedija, imam dogovoreno snimanje nekih reklamnih spotova u Alžiru i najavljujem povratak na filmsko platno. Uspešno sam završila sezonu, nadam se da cu je uspešno i otpočeti.


Jovana Šošević
je "Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš. " | na twitter-u | facebook-u | tema: intervju, lifestyle | tagovi: , ,



Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “Golubica mira iz Srbije – Aleksandra Manasijević”


« Adidas i Kanye Vest sklopili ugovor o saradnji – YEEZY proizvodi i za sportiste

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook