Baranja – Majka Vina

dana Apr9 2014

Od Osijeka prema Belom Manastiru, starom prugom uz šumu, kroz prozore voza celim putem promiče prelepi baranjski atar. Njive boje tvida jesenjeg sakoa, njive zelene i one mekane od jesenje izmaglice, kratke sene spaljenog drveća, sve nijanse braon i žute, labudovi zalutali negde na mutnoj površini umorne stare Drave… Prešavši most, stupa se u trougao nacrtan na geografskoj mapi, omedjen Dunavom i Dravom, te madjarskom granicom, koja deli regiju Baranja na dva dela.

Baranja je menjala “gospodare” kroz istoriju, a time i demografsku sliku. Iluzija je da se zemlja može posedovati, radije su ti prividni gospodari bili njeni podanici ili korisnici. Zahvaljujući upravo takvoj dinamici i njenim tekovinama, danas u Baranji živi nekoliko nacija, koje dele bogatu kulturnu baštinu. Vezuje ih i ime; prema pojedinim tumačenjima naziv Baranja potiče iz madjarskog jezika i kovanica je nastala od dve reči – Majka Vina. Otud i ne čude brojni vinogradi i vinski “hodočasnici” – srešćemo ih sasvim sigurno ako se zaputimo vijugavim vinskim cestama, kojima ova šarolika regija obiluje.

Najstariji park prirode u Hrvatskoj nalazi se upravo ovde. Kopački Rit, jedinstveni eko-sistem, privlači turiste raznovrsnošću flore i faune, ponaročito pojedinim ugroženim vrstama ptica i riba.

U neposrednoj blizini nalazi se lovište i dvorac Tikveš, rezidencijalni kompleks, gde su boravili i kralj Aleksandar i Tito. Kao i mnogi drugi pasionirani lovci, ni oni nisu slučajno izabrali Baranju, biser lovnog turizma i poznatu destinaciju komercijalnih lovaca.

Baranja je, osim vina i lova, poznata i po ukusnoj hrani. Fuziju balkanske i mađarske kuhinje najbolje je isprobati u autohtonim etno-selima, gde domaćice još uvek ručno pripremaju testeninu a fiš paprikaš se kuva na otvorenoj vatri u kotliću. U nekim selima još uvek se mogu videti stari gatori, tipični baranjski podrumi, usečeni u zemlju pokraj puta.

 

Poznati su i baranjski surduci, uski, strmi i usečeni putevi u brdu, čije su bočne strane prošarane korenjem drveća. Krošnje tog drveća vrlo često natkriju surduk, te mu daju izgled prirodnog tunela. U ne tako davnim vremenima kočijaši su pre ulaska u surduk zastajali i osluškivanjem pokušavali odgonetnuti idu li im druga kola u susret, jer se zaprežna kola nisu mogla mimoići na tako uskom prostoru. Danas se kroz surduke organizuju izazovne trekking utrke, pogodne za aktivnije turiste.

 

I da sumiramo; Baranja je ravnica, konji, vino, baranjski kulen, šume i prekrasna priroda nadohvat ruke. Baranja je i savršen izbor za odmor od gradske vreve, mesto gde su noću zvezde blizu a osim jelena u tmini se čuje još samo – tišina.

 


Sofija Beuerle
je neumorni i radoznali globetrotter. Inspirišu je humor, humanost i kreativnost. Voli fotografiju, Mediteran i prirodu. Trudi se da izabere bolje. Istovremeno se i čudi i divi svetu i razvija plan kako o(p)stati srećan u sveopštoj relativnosti i zavrzlami postmodernizma. Kad tad će roniti i skočiti padobranom i vrlo rado pisati i o tome. | na twitter-u | facebook-u | tema: backpacking with style | Tags: None


Bez komentara, Comment ili Ping

Odgovori na “Baranja – Majka Vina”


« Izložba Proscenijum i Modne vinjete

RSS revije

  • An error has occurred, which probably means the feed is down. Try again later.

Arhiv

po datumu

po temi

Predlozi

STYLERS predstavlja

Kategorije

STYLERS Facebook